Граматички исправан начин да будућој бившој саопштиш да ћеш даље да наставиш у првом лицу једнине.

To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.

To je decko koji ce te na sva vrata pljuvati da si kurvejstija i droljetina zato sto si posle mesec dana od raskida(zbog kojeg je on najcesce kriv) nasla nekog... Pre njega... :D

Nekoliko načina da se izvučete kad bane kontrolor.

Amaterski nivo : Istrčavanje iz vozila, stajanje pored vrata da misle da ćete izaći.

Školovani nivo : Pravite se da ste stranac, pravite se da spavate, pravite se da vam nije dobro, ignorisanje.

Profesionalni nivo: Iskakanje kroz prozor jer ste zakasnili i vrata su već zatvorena, glasno pevanje, svađanje.

Master nivo : Svađanje na stranom jeziku, tuča sa kontrolorom, otimanje legitimacije, govorite da ste agent na tajnom zadatku.

20 do 30 ljudi, nasumice izabranih, koje si prinuđen da gledaš svakog radnog dana, sem praznicima i na raspustu.
Prosečno odeljenje sastoji se iz:
- smarača - svake godine je sve dosadniji, smara sve, pa čak i sebe.
- štrebera - liže se sa svim nastavnicima i ne izlazi na odmor pošto uči.
- fenserke - glupača, koja samo zna boje da složi
- fensera - nabeđen, fura samo Air Max, ima se, može se, ribice lože se.
- seljaka - žvaće žvaku otvorenih usta, prdi, čačka nos.
- dzovana - širi se i pokušava da bude zanimljiv. mešavina smarača i seljaka.
- povučenog - tih, neprimetan.
- ludaka - njega boli uvo za sve i svaki dan posećuje direktorovu kancelariju.
- begunca - dolazi samo ponekad u školu. nema ga ni na jednoj zajedničkoj slici.
- cara - legenda koja po ceo dan provaljuje fore.
- hejtera - ne progovara ni sa kim. u svom svetu, totalno.
- običnog - mešavina svega ovoga.
- normalnog - ništa od navedenog.

Одлична игра наше младости, која нас је толико пута извукла из невероватно досадних предавања и часова. Правила су једноставна – уписати географски појам који почиње на задато слово. Класични појмови били су држава, град, река, планина, биљка, животиња, предмет и име, али су неки маштовитији играчи знали да додају и кола, цигарете или болест. Свака игра почињала је насумичним убадањем слова из неког уџбеника, мада је то знало да се одужи будући да су редовно испадала слова „Љ“, „Ђ“, „Њ“ или неко које је већ било. Међутим, постојао је проблем у игри. Наиме, многи играчи који се не могу сврстати у бистрије знали су да лупају појмове и да вас убеђују у њихово постојање, а опет, они бољи често су били оптуживани за исто приликом навођења неке мало егзотичније локације.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.