Ortak koji prvi skupi muda da se na fudbalu pojavi u šorcu i kratkim rukavima i na taj način, uz prvo prolećno sunce, zvanično objavi kraj zime.
Rečnik / autori
ZČ
Zaklano Čeljade
na Vukajliji od april 2011.viđen 9. jan 2017.
88 definicija3 odabrane3.153 poena
Naziv za osobu sa ogromnim nosem!
-Tebra, šnimi onu cupi tamo, nije loša, a?
-Beži bre! Spazi kol'ki nos ima, može osminu da mi naseče!
Kada lizneš hemijsku da bi proradila.
Naziv za kurčinu koja je debelo urasla u stidne dlake!
-Jesi se kresnula sa Ćomijem?
-Ma kad mi je namignuo Gale iz gaća, pobegla sam!
Najvažniji čovek u celom preduzeću. Nebitno što radi za minimalac, ima samo završenu večernju školu i na posao dolazi direktno iz krčme. On je jedini koji zna da upravlja tom đavolskom napravom i on određuje kad se šta utovara i istovara. Njega svi čekaju i nema pravog posla bez njegovog prisustva. Zato firma obično ima više zaposlenih sa ovim zvanjem, ali oni uvek razmišljaju i rade kao jedan tako da ni to ne pomaže.
On istovara 100 tona semenskog kukuruza za 20 minuta, prevozi šestometarske metalne profile i montira ih sa milimetarskom preciznošću. Ali kad neće, onda neće. Dva šlepera iz Turske će sat i po čekati na utovar paprike samo zato što je viljuškarista smazao neka sendvič sa problematičnim majonezom pa sad ispušta čudne zvuke u klozetu. Odbijaće da utovari gajbe Lava jer u nagradnoj igri 2007. nije dobio ništa, a poslao je 3000 čepova. Ali jebiga, niko mu ništa ne sme reći jer ko će onda voziti viljuškar?
- Šta je bre ovo? Kakva je ovo gužva? Što se ne radi? Tri kamiona čekaju na rampi.
- Šefe, viljuškarista otišao da digne pare na kladionici.
- A 'de je drugi?
- Otišao sa njim. Ne veruje da je Lundsvale došao x-1. Sad će oni.
Radili su sklekove,
ja sam pio lekove
i voleo Puškina.x2
Kao juče sećam se,
jedne male iz petog be.
Gajio sam nadu,
al ode za kanadu
i tamo se udade.
Noćima je sanjao
Kao pas sam lajao
Na Mesec iznad nas. x2
Što ćutiš, Meseče?
Bar ti znaš kako mi je
Slabo rade lekovi
U belo su me svezali
I ‘hitna’ me odvede
Ništa nije pomoglo
Možda više odmoglo
Jer meni dobro je x2
Ljudi, prestanite
Na mene lekove ne trošite
Ja za njome ludim
Dok ona je sa drugim
Moja mala iz petog be
Kokoške su jako jednostavne živuljke. Dan im se svede na samo par stvari. Budi se, čeprkaj, jedi kukuruz, pomalo travu, nosi jaja, pazi se gazdinog sina sa sjekirom, gledaj samo dobre i pogodne pijevce, a ne cverglane... Gledaj da stvari budu što jednostavnije. Poput kukuruza.
Kokošku ne interesuje koja je hemijska fomula proteina u njemu, niti zašto je žut a ne crven zelen ili šućmurast, čak ni koja mu je energetska vrijednost. Bitno je da je on žut, da ga prepozna i da je jestiv. I to kokoška zna. I to joj je sasvim dovoljno.
Koka živi. Neki dan dobila piliće, brine se o njima, pilići odrastaju, koka ih uči da razaznaju šta je kukuruz a šta gazdin ker, i da gazdinom keru ne treba prilaziti. I dok polako vrijeme prolazi, koka se i dalje pridržava svoje stare dobre rutine, gore navedene. Neka sve bude jednostavno kao zrno kukuruza.
Ne interesuje koku šta će se desiti sutra, niti zašto je gazdarica počela da oštri noževe, niti zašto voda vri. I ne razmišlja o tome, nego... O gle, kolika hrpa kukuruza!
Gazdarica uhvati kokoš za noge, položi je na panj i učini jedan kratak i oštar potez sjekirom, a zatim potopi obezglavljeno tijelo u vrelu vodu. Stavivši koku na sto, gazdarica se osmjehnu i poče da joj čupa mokro perje, zadovoljna činjenicom da će današnja supa biti izvrsna.
Svi oni koji misle da postoje samo crni i žuti sok, grdno se varaju.
Egzotik je bilo nezaobilazno piće na svim proslavama devedesetih godina. Nosi to ime jer ima jako egzotičan ukus, odnosno ukus koji ne podseća ni na šta što ste dotad probali u životu. (Ovo zato što se pravi kao nusproizvod pri preradi nafte i naftnih derivata.)
Ćero, donesi meni vinjak, ženi špricer a ovom malom jedan egzotik.
Ah! Život, tuga, čemer. Nesreća, sivo nebo: kiša sipi, dijete plače, majka vadi poslednju mrvu hljeba iz vunenog džempera i pruža je djetetu koje je nespretno ispusti i mrva pade u mračne ponore rijeke pod njima. Ah, groze! Ali nastavismo da hodamo u ovom mraku, u ovom božijem paklu, po ovoj zemlji Srbiji, po našoj miloj majci, po našoj zajedničkoj humci.
Jedan kikot, drugi urlik, treći bezvučni šum grlenih struna. Osta samo bat koraka u kljakavom drumu. Ah kakvo beznadje, kakva samo bol u svakom koraku. Mekan topot cipela bez đona. Bijela koža polubosih stopala nestaje u treptaju sa dodirom blata u toj prebrkanoj fuziji. I ja hodah sa njima nekoć, a evo sad sjedim tu na panju i gledam ih kako odmiču. Ja sam se nahodao, ja sam moja stopala raskrvario, ja sada stopalima mislim. Hodao sam i ja kao i oni nekoć, dok su ovi panjevi svi još bili borovi. Prošao sam toliko puta kraj njih i gledao kako umiru.
Da, to je krug. To je nesavršeni krug, broj koji god. Ne nedostaju mi oni koji odlaze, ja znam da će oni doći, iako će doći drugačiji. To bi bilo kao da nedostajem samome sebi, a to nije istina. U ovom lavirintu, u ovoj košnici, u ovom kosmosu u glavi, ja jasno vidim kako dolaze galopirajući. Taj futuristicki galop završava se pucanjem mrežnjaca kada im oči udare u mene. Njihov Godo sada čeka njih. Ah, takva li su vremena došla.
'Vode, vode...' Nemam vode! Ko je meni vode davao? Šta mi je htjela voda? Više smo prosuli drhtavim koščatim rukama. Sve dadosmo ilovači. Vode, nemam. Nemam ni hljeba, ni soli, ni vina. Imam samo žeđ da vam dam. I vučje očnjake. Idite, krvnici, mučenici, dođite, gdje ćete? Ubijte jos to malo vremena, ubijte praskazorje idući mu stalno iza ledja. Idite gladni i bosi sa trnjima pod noktima...
Oh! A, ja bih vam ruke dao, ja bih od srca otkinuo. Al' uzaludno, ah ništavno je. Dao bih vam sve, samo za parče puta. Ali nema puta, samo vrtlog sa nama na dnu kao talogom. Priznajmo: rođeni smo mrtvi u ovoj šolji kafe, u oblaku i čitavog života samo padamo, sužavamo krug. Naš je hod spirala ka dnu koje na kraju zacrnimo kad ispopadamo jedan na drugog. Sada čekamo da neko zabode želju u nas, kroz nas...
Kao crvi u cistama, gmižemo priljubljeni, a opet daleki, ograđeni tvrdim prozirnim opnama u kojima se ne možemo skriti. Na kraju nas svakog čeka po neki panj, i svaki panj čeka na nekog od nas. I sve sto ostaje u ovom vrtlogu bespuća je taj topot koraka i kiše koji mijesi zemlju, topi je i otvara, sprema je za nas.
Devojka koju nećeš jebati.
Put do kubnih santima njene rumene sluzokože zajebaniji je čak i od osme misije sa Zergovima u Starkraft kecu (ako znaš o čemu je reč, nadu ovde ostavi). Mikroskopske su šanse čak i da dođeš do nivoa na kome bivaš baždaren od strane aristokratskog oca joj njenog. Ako li dospeš dotle, gospodin Mićalović, sa svojim medivl-vizantijskim imenom za čije izgovaranje tvoje paorske čeljusti nemaju odgovarajuću anatomiju, postaviće ti sledeći rafal uslova koje moraš ispuniti, kako bi utvrdio tvoju dostojnost svoje šćeri-mezimice:
Da ne piješ
Da ne pušiš
Da ne gledaš fudbal
Da ne psuješ
Da pričaš bar 3 izumrla jezika
Da imaš mesečni prihod po članu porodice preko 150K
Da imaš 0% izroda u porodici
Da si AB+
Da si kršten
Da si kršten u Ravanici
Da ti je askurđel napisao "Načertanije"
Da imaš barem jednu Mogšinu defku međ omiljenim
Jasna naznaka da će uslediti dovitljiv predlog.
- Evo... vidi! A vidi ovde!
- Cccc...
- Svu krv mi je popio, dok se nije onesvestio!
- Znaš šta ćeš da uradiš... Udari krst.
- Kako molim?
- Izrezbari noktom krst preko toga, to smo kao klinci radili, to pomaže.
Zdrava verzija pesme "Koka kola, Marlboro, Suzuki".
