Neko sazna ranije, neko kasnije. Pogledaj primer.

Mitska tečnost koja u kontaktu sa urinom boji vodu oko tebe kako bi svi videli da si pišao i onda bi tebe trebalo da bude sramota.
Naravno ako negde i postoji, kod nas je neće uvesti jer bi svi još više pišali u bazen. Znajući kakvi smo, mi bi verovatno izmisli neko takmičenje u kom bi se merilo ko može najviše da oboji bazen.

Isti kao golub. I jedan i drugi samo seru sa prozora.

Najčešće je to žena sa malim detetom ili trudnica, koja po ulasku u pun autobus na putnike koje sede, deluje jače od hloroforma. Makar se probudili i pre petnaest minuta, u tom trenutku automatski svi putnici koji su pobedili u borbi za sedište, padaju u izuzetno jak san. Iz tog sna ih može probuditi samo i jedino neki „naivac“ koji toj ženi ustupi mesto

Frižider u kome se nalazi hrana koju ne volimo jesti.

Kratak ali veoma kvalitetan period dremke od ne više od par minuta.

Mesto na koje idemo da bi videli naslove igrica koje ćemo kasnije skinuti sa interneta.

Kaskajući za Evropom, i kod nas su svetlo dana ugledali prostori za pušače i nepušače. Ali da sve bude u skladu sa sistemom, kod nas je i to apsurdno. Odvojeni prostori, ali čim ? Samo natpisom. To je kao da u bazenu odredite da se u jednom ćošku može pišati.

Rečenica kojom se roditelji, bake i ređe dede služe da se psihički smire nakon što fizički izlemaju dete. Može se čuti i u komšiluku ako je batinjanje prethodilo prelu.

Veoma iritirajuća stvar,koja se nalazi na svim živim ogradama u šoping centrima.

Postoji velika razlika između Metalca i Matalca Fensera.
Metalac je osoba koja se oblači normalno, ima normalnu frizuru, priča i ponaša se normalno i sluša muziku koju voli, u ovom slučaju Metal.
Metalac Fenser je osoba koja uvek oblači crne majce (najčešće sa slikama svojih omiljenih bendova), nosi martinke, kožne jakne, ima dugu kosu (poželjno je da je crna), na sebe kači razne lance i katance, itd...
Dakle, Metalac sluša muziku koja mu se sviđa, i nije ga briga šta drugi misle, dok je fenseru najbitnije da drugi shvate šta on sluša.

Svi mi znamo da viljuška nije ravna- | nego zakrivljena- ), a mi koji jedemo kolač iz tepsije sa viljuškom znamo da sa strana (''po ćoškovima'') ostaje još malo kolača, nakon uzimanja sa sredine. Kada vidimo te ćoškiće, pomislimo: ''Ček' ja da skinem ovo da ne izgleda seljački''. Nakon što skinemo te ćoškiće nastaju novi u sredini, zatim skidamo te i tako u krug dok ne pojedemo po kolača, a onda se setimo da uzmemo nož.