1. strofa:
Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.

2. strofa:
a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete...
b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...

Refren:
Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...

3. strofa:
Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!

Od autobuske pa dole. Divlji zapad. Mesto gde se burek jede u ''pola 'leb''. Mesto gde pitanje ' Jel ima neki problem?' znači da problem bez obzira na negativan odgovor postoji. Mesto gde 'Pa aj će ti ga rešimo problem' predstavlja radikalno rešenje istog. Mesto gde svaka ulica ima svoj cirkular. Mesto gde će te prebiti desetorica istovremeno i biti jako zbunjeni ako ne ideš 'od kuću do kuću' da se svetiš pojedinačno. Mesto gde te frizer zove 'komšo' i 'brače' i zna samo 2 frizure 'tarzanku' i 'jebi kevu sa strane, gore ispoštuj'. Mesto gde se posle teretane mahinalno pipaš za sisu da vidiš 'rasne li'. Mesto gde pitanje 'Što je bilo be' uopšte ne zahteva odgovor šta je u stvari bilo.Mesto koje nema nijedan kafić (Djurina puNpa se ne računa). Mesto gde se kuneš rečima 'Da ne'am majku u pičku'. Kraj čiji pripadnici u grad idu 'čoporativno'.Mesto gde postoje ispraćaji za civilno služenje vojnog roka. Ne, to nije Durlan, nije ni mini Zemun. To je DV. Kraj koji volim.

Лик који је класична џиџалица, може се рећи солидан кошаркаш и полу шмекер. Јебему матер, оде у јебени НБА, и смува фазон, најјачу пичку на планети и притом заради шоу пара. У неком праведном универзуму цирко би са Короманом и Сашом Илићем на Фристајлеру, игро за Хемофарм и имо рибу деведесето.

Бити џентлмен значи бити истински мушкарац, бити Прави Џентлмен, доћи до одређеног нивоа понашања и живљења који подразумева интегритет и заслужено поштовање. Нешто чему би сваки примерак мужјака који је престао да сиса палац и отарасио се едиповских жеља да сиса кеву требало да тежи.

Посебно код нас на Балкану. А још посебније због постојања руралног мита о Балканцу као мачо Тарзану, јебачу и "фрајеру", који иначе не постоји. Ако игде има мање мачо мушкараца онда је то у нашим крајевима, стога балканци као стереотип уопште и не постоје. Фејк искарикирани шовинизам са примесама пичкопаћеништва се не рачуна у мачизам.

Џентлмен није господин, господин може да буде свако ко искешира довољно за Хуго Бос одело или је спреман да прода бубрег не би ли му италијан фегетлија по мери сашио сако и упарио кравату са гаћама. Да су господа џентлмени, имали би пуну скупштину истих, али нажалост ако би смо скупштину називали по томе ко у њој обитава, могли би комотно да је зовемо и штала.

Прави џентлмен мора да буде оличење равнотеже у свему. Да балансира на десној нози док левом шутира кретена у дупе, у једној руци да има књигу док другом показује средњи прст систему, једним оком да гледа напред а другим да мерка конобарицу. Мора да буде свестрана особа, способна за све али не и спремна на све. То разликује дилеју која покушава да пробије главом зид од џентлмена који заобиђе зид, узме пнеуматски чекић, сруши га а онда се врати и прегази преко њега. Џентлмен у животу ради оно што воли али тиме не угрожава друге, не смета и не смара о томе. Веома је важно не бити смарач, не досађивати својим ставовима када нико није питао за њих, не дробити увек о истим темама и не силити са духовитошћу. То је одлика Правог и ту се добро оцртава она равнотежа што сам је споменуо. Бити наметљив када треба али не стално, имати смисла за офанзиву и дефанзиву, тактичност је џентлменска врлина.

Још пар ствари морам да споменен у вези џентлменовања, једна је веома важна, а то су жене. Истински Прави поштује жене, ту се разликује од Балканца који је и даље заљубљен у своју маму јер она зна да ујутру воли прженице са бабиним џемом и кафу са једном и по кашичицом шећера и најрадије би се оженио мамом или женом која је подобро емулира. Дакле, поштовање према женама је основа односа са њима. И да се не схвати погрешно, да нагласим, поштовање а не лизање дупета ради добијања приступа међуножју супротног пола.
Да би неко био Прави Џентлмен, мора, нажалост тако је, да има само једну жену. Зашто? То је једноставно питање са компликованим одговором. Да би се разликовао од остатка мушке популације и да би остао концентрисан на важне ствари не сме да ландара к'о муда за вепром. Од тога боли глава, није хигијенски а нема ни смисла. Концентрација је важна јер се тако фокус преноси на друге важне ствари у животу, а то жена може да постигне са Правим. А и супер су жене, понекада дају смисла бесмислу, понекада одузимају смисао свему али зато увек, увек пријају.

И задња ствар у ионако предугачкој беседи је поштовање. Поштовање не као усађен рефлекс учтивости који бесмислено подсећа на некадашње идеале и обрасце понашања већ поштовање као одраз здравог разума и културе. Да дам један баналан пример: Уђеш у ГСП, седнеш, до тебе два старца дрве о томе како је омладина искварена, дрогира се и генерално курцу не вреди, онда те један од њих погледа "устај коњу, ја сам четресшесте био на радној акцији" погледом. Е сада, таквој багри не треба устати да му живот овиси о томе, није лепо бити фин према дебилима који те без упознавања окарактеришу лоше, бесмислено је и нимало логично. По мени, не би било културно устати таквом човеку јер реакција на некултуру треба да буде сам још већа некултура, бахатост а ни физичко насиље не би било на одмет. Што опет доводи до једног обрасца којим би џентлмен требало да се води. Ко тебе каменом ти њега никако хлебом него пиштољом или бомбом. Не око за око него глава за једну длаку са дупета. И по мени, то је скроз исправно и поштено. А треба да функционише и у другом правцу, ко теби џак ораха, ти њему два џака ораха догодине када твој орах роди. Џентлмен је бољи према онима који су добри према њему и гори према онима који су лоши према њему.

Толико.

Женска особа која никако не може задовољити физичке параметре пријатне појаве. Гузица јој се у 2Д приказати не може, листови јој као зидарске греде, стопала у балетанкама јој отичу. И да обуче најлепшу црну хаљину која потенцира какву-такву женственост, гузичаста а ла Манда брада упада у крупни кадар. Црвене ципеле носи да би се слагале сељачким руменилом образа Фернанда Тореса док је био у зениту. И у најбољем издању, Дачија је Дачија.

Али, она је добра. Пријатељ ће бити као мало ко, а један од аргумената у корист пријатељства биће чињеница да пријатељство неће бити кушано из простог разлога што је Дачија на самом дну преферираних возила. За њу се можеш везати, али ће увек бити жал за уштеђеним новцем само зарад "онога што носи изнутра". Чак и да гузицу сведе у конфекцијску величину а сисе подигне и доведе се у Сандеро верзију, велика лична блискост с Логан моделом представљаће баријеру, барем у стању трезвеног гледања.

Kombinovanje nameštaja tako da se ne vidi gde je zid otpao i vlaga povukla.

Nadimak koji ti određuje životni put. Kad si Panta, sve je opuštenije, bezbrižnije i ide po modelu "lako ćemo".

Panta ne treba da brine o makroekonomiji, gladi u svetu i smislu života. On nije predodređen za velike stvari, on je uglavnom taksista koji dvaput godišnje uspe da smuva pijanu studentkinju za noć.

Nema Pante među političarima, naučnicima ili lekarima, ali je Panta redovno u njihovom društvu, jer svi oni žele pored sebe jednog prostog, vedrog i neiskvarenog lika, koji ih vozi naroljane kući i usput sluša i ono što ne treba da čuje.

Panta zna sve, ali ćuti, i sanja noću šta je sve mogao da bude u životu, samo da nije tog urnebesno smešnog nadimka koji ga je zakucao tu gde je.

Preteča interneta u Srbiji.
Brža od najbržeg pretraživača,sa neograničenim protokom informacija.
Aktivna i dalje u mestima gde nema adsl-a.

Ne može se reći da je ultimativna fora za muvanje, jer ovo koristi čovek koji se sa logikom pozdravio. Ne poštuje onu čuvenu doktor Hausovu tezu o muvanju i samoproceni, da se jedinice na skali smuvaju sa jedinicama, a desetke sa desetkama. NE!! Ovaj lik nije ni jedinica , ali muva ribu koja je 765 faktorijel. Sa šarmom prodavca praziluka i izgledom napušene veverice ustremljen je ka cilju. Svestan je neuspeha, ali ako pada, pada kao Spitfajer u plamenu, džiberski, a sa stilom, rušeći sve barijere i postulate. Taj lik treba da ima svacije postovanje!!! Ima bre da jebe!

Razlog zbog kog su roditelji u nedelju ujutru našli pola kuće ispovraćano, patiku u mikrotalasnoj i mobilni u kadi.

Ljudi, koji istovremeno poskoče i podignu glavu na svaki zvuk, šapat, ulazak nove osobe, zvonjavu telefona i negoduju što gube koncentraciju! A u suštini, niko im nije kriv, no oni sami, jer im se stvarno ne uči. I jedva čekaju neke takve prekide, da krive nekog drugog, a ne sami sebe.

Univerzalno sredstvo.

Gosti na bilo kom poštenom slavlju. Pojave se bučno i brzo, opustoše sve što može da se jede i pije, ruiniraju objekat i ostave domaćina da razmišlja o svojoj tužnoj sudbini i posledicama prolaska horde.

Cipele koje se koriste za izuvanje iz patika.

Jedan od nejboljih i najiskusnijih jebača. Kad on uhvati da jebe oči ispadaju od bolova, moze po celu noć, jednostavno moliš boga da umreš.

Oduzeti svom klincu najnoviji CD Šake Polumente i olupati ga o astal, a malom zabraniti da sluša takvu muziku. Potom otići, naći Šaku i njega olupati o astal. I Dadu, ako slučajno naiđe. I sve u pičku materinu.