Neuspela Kirbi prezentacija
Кад ти позвони на врата да ти ували Кирби, а уместо тога увалиш ти њој.
Мочугу.
ЗВРРРРР! ЗВРРРРР!
- Аааа, јеботе, шта си лег'о на то звоно к'о камионџија на волан...
ЗВРРРРРРРРРРРРРРРРР!
- Ево, стижем... у курац...
(:остављање кантер страјка и гегање, у гаћама, до врата:)
- Добар дан, да ли имате домаћицу у кући?
- А?
- Домаћицу, је л' имате?
- Па зна да кува... а, извини, а шта теби треба уствари?
- Па ми смо из Кирбија, мени би треб....
- Како мислиш "ми", ја видим само тебе?
- Хихи, па да... ја сам уствари из Кирбија, треба ми..
- Е, да, извини сад, ја сам у гаћама, нисам стигао да се обучем.
- Ма ништа... хтела сам рећи, мени треба презентација.
(:Counter Terrorists Win!:)
- Е, докурца!
- Молим?
- Ма не кажем теби, убише ме у кантеру... чек' само секунд одо' до компа...
- Аха, ок..
- Јебига. Убили ме сад. И то у бази. Шта си рекла, шта теби треба?
- Презентација. Ми би код вас организовали једну пр...
- То они усисивачи, и то?
- Све ћу вам објаснити, да ли сте заинтересовани да закажемо презентацију код вас?
- Значи, усисивачи, и то, а? Е, нисмо нешто заинтересовани. Мислим, нисам заинтересован. Имам неки стари, бучан је, али ради још.
- Како мислите нисте заинтересовани? Па имате ли ви домаћицу у кући?
- Е, не мораш да ми персираш, дај бре... ма има домаћица, али има и усисивач.
- А, је л' живи ту још неко са вама?
- Дај, немој ми персирати, рек'о сам ти.
- Хехе, добро, је л' живи ту још неко са тобом?
- Па живи жена моја, ал' није ту, на мору је.
- Аха, а када се враћа?
- Е, девојко, пуно ти мене питаш, мислим сад већ оно... морам да журим, и то.
- Добро, ништа...
- Ај ћао.
- Здраво...
СУТРАДАН, ПОПОДНЕ:
ЗВРРРРРРРР!
- Ма даааај, ко је сад у курац...
(:остављање кантер страјка и гегање, у гаћама, до врата:)
- Добар дан, ми смо...
- Опет ти?
- Јао, извините, нисам знала да сам већ била код вас...
- Персирање...
- Ах, да, хехе, извини, нисам знала да сам већ била овде...
- Ма јесте, ниси знала. Шатро. Није ми жена још дошла са мора, ако си мислила њу данас да затекнеш, па да је наговориш за ту презентацију твоју. Него, ја опет у гаћама. Прекинула си ме, па зато. Враћа се у среду, али ти не вреди ни онда да долазиш пошто сам ја глава куће и нема презентација овде.
- Али, то је само сат времена...
(:Counter Terrorists Win!:)
- У курац!
- ??
- Ма убише ме опет. Које с' ти годиште?
- Молим? А што је то битно?
- Па ако ћеш већ да ми уваљујеш усисивач, ред је да знам.
- Па какве то везе има са мојим годиштем?
- Презентација, годиште. Годиште, презентација. Конташ?
- Не баш.. али, осамдесет пето, кад је већ тако битно...
- Битно, бре. Ај на кафу?
- Извини?
- Уђи бре, убиће нас промаја на ходнику овде.
- Па рекао си да не желиш презентацију...
- Ја? Ма не оно, не могу овако на ходнику да причам. Вињак?
- Па добро... не мора кафа, али да не стојимо на ходнику, стварно...
- Ма да. Јебо комшије, не морају све да чују.
... ...
- Може још један?
- Ух, хајде још само један, али само два прста... па да видимо ово за презентацију...
- Немој ти мени два прста, зна се како се пије у домаћинској кући.
- Хихи, па добро...
- После ћемо два прста... и тај курби, шта већ...
- Хихи... ал' си луд.. је л' ти оно ликер неки тамо?
... ...
(неће се наставити)
Moja bivša riba
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Njutnov zakon inercije, (u crtaćima)
Telo će ostati u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok to isto telo ne shvati da lebdi u vazduhu.
Njutnov zakon inercije, (u crtaćima)
Telo će ostati u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok to isto telo ne shvati da lebdi u vazduhu.
