Nešto se gadno skrljalo u kosmosu, administrator je obavešten. Trunka aminokiseline je nekako evoluirala u amebu, zatim u jazavca, pa direkt u organizam pod oznakom Miloš Biković. Po zanimanju metaglumac, što znači da glumi glumca, nešto slično kao Kičić, s tim što je Kičić ponekad i šaljiv. Otkud Biković tu, da ne kažem koji kurac? Neki kažu: filmska traka je pukla, pa su je zalepili i on se odjednom pojavio. Drugi kažu: ovaploćen beskonačnim predanjem Siniše Pavića Mirotočivog. Niko ne zna zasigurno.
Bilo kako bilo, nanizali su se uspesi i paleta karakternih uloga. “Smoreni klinac”, “smoreni tinejdžer” i “neki smarač 2” brzo osvajaju simpatije publike. Kenjao je često, prečesto, na setu su imali problema sa kujnom, pa je fasovao neku salamonelu. Stoga mu je i grimasa ostala u grču, koji se povremeno smenjuje sa zabrinutošću klase “kuća mi pod hipotekom, žena kod njenih”. Trudi se on, ne kažem, muči da iznijansira svoju umornu facu, te tako dobijamo: “smooor”, “smorčina”, “smorček” i “he-he, ne, ipak smor”. Da ne grešim dušu, tu je i osmeh. Naravno, i taj osmeh je sam po sebi interna borba, te izgleda poput grča Galvanijeve žabe. Ono: Toma Nikolić na prvom času lepog ponašanja, lekcija: kurtoazni osmejak, kezić do četvorke okuzalno. Napunio je mladi talenat i tabloide, dokazujući da je privatan život samo njegov, hajde, dođite kleti paparaci da snimite kako ću to da dokažem pred svima da imam svoju privatnost. Pajsad. Član je partije, mason i/ili Mandrak, nema četvrtog objašnjenja.
- Pazi ga onaj lik kakosezvaše iz Montevidea postao zaštitno lice Avona! - Šta reklamira? Smor dnevnu-masku sa papajom, a?
Najveći neradnik u grupi neradnika zvanoj "sindikalno rukovodstvo". Krivinaš koji je radio na nekom radnom mestu gde nema redovnih dnevnih obaveza koje svakako treba u toku dana završiti, ili je radno mesto takvo da celodnevna prisutnost nije neophodna. Dakle, predsednik sindikata je bio "Referent za ONO i DSZ (Opštenarodna odbrana i društvena samozaštita). Kad se to ukinulo, brže bolje je zgrabio (ne)radno mesto "Referent za protivpožarnu zaštitu", ili ako mu se posrećilo "Referent za zaštitu na radu". Ili ako mu se baš posrećilo i ima debele veze "Referent za ekologiju".
Pošto je po prirodi lenj, svaku proveru svojih radnih sposobnosti, ili vrednovanje rezultata njegovog (ne)rada shvata kao ličnu uvredu, i onda je jednog dana lupio šakom o sto i rekao "Ne može više ovako, da se poslodavac bahato ponaša i krši naša radnička prava".
Onda je počeo da ide na sednice sindikalnog rukovodstva, i posle par sednica, kad je najstariji otišao u penziju - stekao je prvu sindikalnu funkciju.
Posle se ide utabanim stazama: organizovanje merenja krvnog pritiska, svinjske polutke (tu se ugradi oko 10%), krompir i luka (dobar je 15%), a neretko i posteljina i posuđe (20%).
Kad treba zatvoriti sektor koji vlasniku kapitala stvara samo gubitak, i otpustiti veći broj radnika, on, kao glavni sindikalista, može da kaže "otpremnina od 150 EUR po godini radnog staža je sasvim fer ponuda i radnici će to prihvatiti". Ili, takođe može da kaže "250 EUR po godini radnog staža je sramna ponuda i mi ćemo blokirati celu fabriku sve dok se poslodavac ponaša nemarno". Dakle, sve je u tome koliko ga poslodavac potplati.
Za radnike, fabriku i sindikat ga savršeno zabole kurac, jedina mu je misao kako se što više nafatirati dok ga drugi, još pohlepniji i bezobzirniji neradnik ne otera sa mesta predsednika.
Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.
Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.
Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.
Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.
Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.
Mrš bre u pičku materinu.
Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:
- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude. - Muhamede, boli me patka.
Verbalni buldožer. Suptilan k'o kramp, pizdurina u muškim cipelama. Udara gde najviše boli, ali ne zato što može, već zato što drugačije ne zna. Dođe iznenada k' herpes, po žrtvi razmaže svoje prosto prošireno vnugo, pa ode. Šukno je frustraciju po nekom drugom, za danas je miran pa kući neće morati da žvaće kurton i drka na voditelja najslabije karike.
Njegov problem je nerešiv. Probala je već mama da ga dovede u red terapijama i ćale kablom od pegle. Ništa-ne vredi. Ulubi mu neko katkad lobanju i kaže nemoj da se ponovi, ali isto džaba. Ponoviće se.
Kramp je kramp. Slomiti ga ne možeš, neće biti elegantan čime god da ga okitiš. Ružan je i proizvodi tupe svuke. Sposoban za jednu jedinu svar, šta udari-to pukne.
-Ja mislim da bi' ja to bolje uradio. Ipak sam... -Kako ti kepecu možeš to odraditi bolje. Toliko si nizak da ti je kosa počela opadati. Ne stojiš dobro sa dva slova azbuke, a kad se uzbudiš mucaš. -Slušaj krampu zarđali. Kakve to ime veze sa farbanjem karoserije stojadina. Ja sam autolimar krv mu jebem-nisam voditelj drugog dnevnika. -Muc-muc, muc-muc...
