Njutnov zakon inercije, (u crtaćima)
Telo će ostati u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok to isto telo ne shvati da lebdi u vazduhu.
Što se mene tiče, znaš da problema neće biti
Majka svih ispala. Ma šta majka, ĆALE svih ispala. Kad vam neko ovo kaže znajte da možete u njega da se uzdate ko Koštunica u obaveštajne agencije. Ovo je Juda rekao Isusu noć pre nego što ga je prodao, menadžer Detroit Pistonsa svojim nadležnima kada mu je poveren izbor pika na NBA draftu 2003., i priča se da je ovo možda bio odgovor Ruzvelta kada ga je Hirohito pitao da mu sredi nešto, neki mir za Japan 6. Avgusta četres'pete.
Džukac: '' Pero, brate, el moš' mi središ nešto kod Kaće?''
Pera :gasi treću buksnu i izduvava poslednji dim: '' Bre, brate, što se mene tiče, znaš da problema neće biti. Kad sam ja tebe zajebo?
Bog: '' Evooo! Evo bre! Evanđelina, el me čuješ mamicu ti.... idem na pijacu, čuvaj mi ove jabuke. Š'čula?
Eva: '' Ma nema brineš, što se mene tiče, nema problema, neću da ih taknem. ''
Nesretni autor:'' Gazda, ovo mnogo baguje, dao sam za ktitora, evo, ima šurnajest ktitora već...El će da bude neki novi server nešto?''
Kajzen: '' Ma što se mene tiče, odma' ako treba, neće biti problema, neće pvt da bude sjeban i neće pola defki da se prikazuju kao ocenjene iako ih prvi put vidiš i neće da baguje posle 9 uveče. Sve ću ja da sredim.''
Nesretni autor: Gazda ozbiljno pitam, el će da bude nešt...''
Kajzen: REKOH BIĆE!
Govor mržnje
Svakodnevnica jedne obične lenštine.
- Sine, 'ajde iznesi đubre da se mama ne muči.
- Za sat vremena, mrzi me sad.
- 'Ajd časkom trkni do prodavnice. Nestalo nam je kafe.
- Mrzi me, kasnije ću.
- Večeras u 6 basket. Dolaziš?
- Neću, mrzi me.
Privremena neuračunljivost
Privremeno mentalno stanje momka koji prolazi kroz tešku fazu nakon raskida. Ona faza kada ne razmišlja ni jednom, a ni drugom glavom, već srcem. Tada se dešava da ožalošćeni ni ne primeti tako očigledne signale suprotnog pola.
Deset sati uveče, priroda, cvrče cvrčci. On je zapalio vatru čiji plamenovi daju toplu i nežnu notu crtama njenog lica. Ona neumorno vrti kosu, trepuće umilno i pušta da joj bluza sklizne sa jednog ramena. On, sav ozbiljan, predano prepakuje ranac za sutra, ni ne primećuje je. Ona, pomalo uvređena ali odlučna, kreće u nešto konkretniju akciju.
Ona (mazno): Baš volim što sam baš sa tobom ovde došla, tako si snalažljiv. Ne bih mogla sama bez tebe.
On (ne dižući pogled): Ma da, oduvek me je zanimala priroda, kao klinac sam se sa najboljim drugom igrao Robinzona Krusoa, odlučili smo da provedemo veče sami u šumi, pekli kukuruze, bilo je do jaja, e kako mi taj ortak nedostaje..
Ona (zbunjena, ali nastavlja): Ali ja ni sa kim drugim ne bih išla na ovakvo mesto, sa drugim bih se plašila. Sa tobom se ne plašim...
On (ne dižući pogled): Ja se ničeg ne plašim, ni zmija, ničega. Sanjao sam kako je neki piton ispred mene i neki mi kurac ušao u dupe i ja krenem da ga krljam nekom močugom krvnički, da crkne majku mu pokvarenu...
Ona (uviđa priliku): A kad si kod spavanja gde ću ja da spavam? Moja vreća za spavanje je uska i za mene samu, a tvoja je široka kao za dvoje....
On (ne dižući pogled): Ma šta uska, ja sam u toj spavao, a kamoli ti nećeš stati, čuj boga ti, nisi veća od ovog vola.
Ona (pokušava da probudi u njemu prirodnog zaštitnika): A ako me napadne nešto noću?
On (ne shvativši): Ma šta će da te napadne, ću ti pokažem posle nešto što sam naučio na treningu, skok i okret pun krug, nogom ga sjebeš u facu i završio je karijeru.
Ona (ušuškava se u kaputu i folira se da šmrče): Hladno mi je... hoćeš da me zagrliš?
On (i dalje zabuljen u ranac): Prljave mi ruke od majoneza što je iscureo iz ovog izdrkanog sendviča, eno ti vatra pa se grej.
Ona, razočarana i nadurena, okreće mu leđa i pakuje se u vreću.
On (misli se u sebi): Jebote, ja rek'o ću da pojebem nešto vecčeras, a ova razmažena samo kuka...