Dozvoljeno je za sve osim za tenisere sa engleskog govornog područja.

Pripadnik prijateljski nam nastrojenog naroda koji živi u komšijskoj zemlji Rumuniji. To je narod sa kojim su Srbi odvajkada bili u prijateljskim odnosima i jedini sused sa kojim nikada u istoriji nisu ratovali niti bili u konfliktu. Kad su se sticajem okolnosti našli na suprotnoj strani u Drugom Svetskom ratu, nisu uzeli naš deo Banata iako su im Nemci to nudili. Čak ni Kosovo nisu priznali.

U skladu sa tim, Rumun je u Srbiji uvredljiv termin kojim se označava prljava i jadna osoba koja uz to nema ukusa u oblačenju. Osim toga, kad god se pomenu Rumuni, obavezno je staviti do znanja kako su za vreme stare Jugoslavije oni za nas bili šaka jada.

Neprevaziđeni stepen političke korektnosti koji je daleko iza sebe ostavio sve one silne reklame američkih kompanija u kojima se mora pojaviti makar jedan nasmejani pripadnik crne rase. Rezultat ove politike, crnac u Šervudskoj šumi pred kraj 12. veka, kod gledalaca izaziva veće udivljenje čak i od one serije u kojoj se Tarzan bije sa ljudima-leopardima, juri seksi čarobnice i putuje u središte Zemlje. Junaci za čiju je ulogu kandidat Semjuel L. Džekson su:

- Saracen (tačnije, crnac-Saracen) koga je Robin zarobio tokom krstaškog pohoda i koji pod uticajem Stokholmskog sindroma odlučuje da ga prati na drugi kraj sveta.

- Opat Tak, mladi sveštenik iz Nubije, vođen idejom da represivni sistem vladavine u Engleskoj zameni parlamentarnom demokratijom.

- Mali Džon, koga je Družina tako prozvala jer im je Mbala Sahib Ibn Babangida bilo previše komlikovano.

- Ričard Lavlje Srce, dobio taman ten sunčajući se u pauzama između krvavih bitaka u Svetoj Zemlji.

- Robin Hud (zašto da ne?)

Jedini lik koji se neće pojaviti u ovom obliku je notingemski šerif, jer nije okej da jedini crnac bude glavni negativac.

Вечита дилема. Да ли испљунути или некако прогутати? Сада је већ касно, у устима ти је. Шта је, ту је, нема назад. Једино што ти је на памети јесте да отворених уста отрчиш до најближег места на ком ћеш избацити то из себе. Али, знаш да то не можеш тек тако да урадиш јер су очи особе која је то направила упрте у тебе. Гледају те са задовољством. Свестан си да тако ризикујеш да је увредиш. И док преврћеш по устима, размишљаш о гутању. Можда и не буде тако лоше. На крају скупиш снагу и прогуташ, осећајући како ти то вруће силази низ грло. Гутање је праћено изразом задовољства и олакшања. Тако ти и треба кад навалиш на врућ пасуљ. . .

Po mitologiji, norveški bog komunikacije.

Dečko koji je više od običnog Šmekera.
On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u.
Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić.
On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.

Bitno se razlikuje od fudbalera!!!

Parče kartona namazano lepkom i sa parčetom hrane u sredini, koje se obično nalazi u ćošku neke prostorije.

Festival na koji stranci dođu da nam pokažu da su veća stoka od nas.

Od nule do pičke za samo 3.2 sekunde.

Pojava zastupljena kod mladih, najviše tokom ljeta, kad naviješ sat u 15 do 3 da bi se probudio prije nego ti dođe majka s posla i ogladnio do ručka.

Situacija do koje često dolazi kada u društvu za bleju nema dovoljno pripadnica suprotnog pola. Iako samo ime sugeriše da je cilj učesnika u ovakvoj raspravi potraga za znanjem, to skoro po pravilu nije slučaj, jer je za to neophodno da učesnici precizno podese svoje misli na optimalnu talasnu dužinu. Ukoliko se prepiju ili prepuše, biće sposobni samo za baljezganje, a ako ne unesu dovoljno opijata cela stvar se pretvara u nametanje sopstvenog mišljenja i razmetanje stvarima koje su pročitali.

Ova druga situacija je mnogo češća, a njen ekstremni oblik poznaje se po tome što svi pričaju uglas i to svako svoju priču, a oni retki koji ćute to ne čine zato što slušaju već zato što u mislima doteruju govor koji će izneti za par minuta.

Berserkeri su bili vikinška elitna jedinica koja se pred borbu napijala i drogirala sve dok ne pomisle da su postali životinje (uglavnom medvedi i vukovi), onda su skidali ogrtače, cepali odeću i bez ikakvog straha kretali u napad i bilo ih je skoro nemoguće zaustaviti jer nisu obraćali pažnju na povrede. U bersekerskom transu po nekad nisu razlikovali svoje vojnike od protivnika pa su ih se i prijatelji plašili.

U jedanaestom veku Jarl Eiríkr Hákonarson je pokušao da zatre seme berserkrima, ali nije uspeo. Postoje stvari koje je nemoguće uništiti, stvari koje su previše jake da bi ih smrt zaustavila, berserkeri nikad nisu istrebljeni, samo su se malo izmenili i prilagodili. Posle deset vekova ta mala izmena je postala ogromna.

Današnji berserkeri su ljudi koji se pred muvanje osoba suprotnog pola napijaju i drogiraju sve dok ne pomisle da su postali šmekeri (obično Šon Koneri ili Željko Samardžić), onda skinu jaknu, otkopčaju dugmiće košulje i bez ikakvog straha krenu u napad, skoro je nemoguće otkačiti se od njih jer ne obraćaju pažnju na odbijanje. U berserkerskom transu po nekad ne primećuju da je cura koju muvaju devojka njihovog najboljeg druga pa ih se i prijatelji plaše.

Најгоре време у историји српског народа. Тад су пропадале фабрике, СПС је био на власти, министри су крали, председник је сваки дан био у дневнику који је почињао тачкицама, турбо фолк је владао музичком сценом, одвајао се део по део државе, запад нас је малтретирао и све је поскупљивало. Срећа па су прошле...