Naravno da je ovo misaona imenica u svakom pogledu, ali evo mogućeg recepta. Poslao mi drugar i Kanade. Možda je to kod njih tako:
Kako usrećiti ženu??

Da bi vaša żena bila zadovoljna
Dovoljno je samo da budete njen:

1. prijatelj
2. životni partner
3. ljubavnik
4. brat
5.otac
6. učitelj
7. instruktor
8. kuvar
9. stolar
10. vodoinstalater
11. mehaničar
12. dizajner
13. kreator
14. seksolog
15. ginekolog
16. babica
17. psiholog
18. psihijatar
19. terapeut
21. organizovan
22. dobar otac
23. veoma ČIST
24. simpatičan
25. sportista
26. osjećajan
27. pažljiv
28. džentlmen
29. inteligentan
30. sanjar
31. kreativan
32. mio
33. jak
34. pun razumevanja
35. tolerantan
36. oprezan
37. ambiciozan
38. uspešan
39. hrabar
40. odlučan
41. poverljiv
42. poštovan
43. strastven
44. ljubazan
45. sklon kupovinama
46. nesklon pravljenju problema
47.veoma bogat
48. nezahtevan
49. onaj što ne gleda druge

takođe morate voditi računa o tome da:

50. ...ne budete ljubomoran
(ali ne i nezainteresovan)
51. ...se slažete sa njenom familijom
(ali ne previše )
52. ...joj ne ograničavate slobodu
(ali se ipak zanimate gde to i s kime izlazi)

Također, veoma je važno:

53. Da ne zaboravljate na značajne datume:

(venčanje, zaruke, prvi susret...)
- godišnjice mature
- imendane
- menstruacije


Nažalost, čak i ako beuslovno prihvatite ove instrukcije, to vam neće biti dovoljna garancija da će ona biti 100% sretna, jer bi se mogla osećati prikraćena životom u jednoj tako zagušujućoj bračnoj perfekciji i zbrisati sa prvim kurvinim sinom, boemčinom,
pijandurom ili folirantom na koga naiđe.

Kako usrećiti jednog muškarca?

1. Daj mu!!!
2. Daj mu kad god želi!!
3. Daj mu i ako ne želi!!!

Животна прича вечитог студента. Прича између чијег је почетка и краја смештено неколико реформи високог образовања, промена влада, председника и минимум два светска првенства у фудбалу.

Како је њихово чедо после мукотрпне четири године завршило напокон ту средњу школу, ћале и кева налазе се пред тешким избором: Да пронађу неки посао свом сину (или ако је женско, да је брже-боље удају) или да уложе стотинак хиљада и упишу на факултет. Буџет је омануо, јер комбинација спремање пријемног + топло јунско време душу дало за баскет + ортаци без икаквих идеја, амбиција и планова ипак била превелика отежавајућа околност како би се факс уписао на терет државе. Дакле, или да ћале и кева пљуну кинту, или кафић/мешалица/каријера тегљача гајби у локалном Максију. Клиња је чуо како је тај студентски живот много добар, те би ваљало пробати то, учиће он, часна реч.

Уз претњу родитеља да ће га се одрећи преко новина и дати код газда Рајка да клинцима из краја пумпа лопте и гуме на бициклима уколико њихову крваво зарађену кинту баци на коцку, алкохол и пичке, новопечени студент одлази у велики град. Притисак уради своје, и он по први пут у животу, стварно узима књигу у руке.

И паф! Десетак месеци касније, он индексом маше испред родбине и гледа да наплати свој мукотрпни рад. Година је чиста к'о суза. Мамин син! Ћалетов понос!

Следи лето које за циљ има да се надокнаде све журке пропуштене под "Е не могу морам да учим, знаш како се накупи, а нећу после да учим цео дан кад је испитни рок" изговором, што ће рећи, пар врелих месеци алкохолисања, блудничења и генерално, губљења времена.

И тако је почела друга година. Октобар је наш студент започео са пар процената алкохола у крви и запажањем да је далеко занимљивије да ти се у глави врти од алкохола него од непрекидног учења. Новембар, децембар, јануар, фебруар, март, па у глави опет фебруар (класично губљење у времену и тотална неорјентација када је датум у питању), па некако тако до јула. Биланс: Литри попијеног алкохола, хиљаде и хиљаде прокоцканог новца, именик пун сумњивих женских имена, од којих се и он пола не сећа, и некако, а да и он сам не зна како, 2 положена испита. Моле се кева и ћале за кинту, молба аксептед.

Годину дана касније иста ситуација, молба деклајнд.

Ekipa koja bez obzira na uzrast, poreklo, zdravstveno stanje, bračni status, izgled, vremenske prilike i raspoloženje ima tokom celog dana jednu jedinu temu - SEKS.
Priča se svodi na takmičenje ko će napraviti efektniju izvalu. Tema je nebitna, samo dok ima seksualnu konotaciju. Prolaze čak i gej fazoni: "Nek mi neko doda macolu, ne mogu nikako da zabijem ovu ekserčinu!" - "Ma samo se ti okreni, zabiću ti ga ja očas posla!"
U pauzama između priča eventualno se i odradi neki poslić, jer jebi ga, ne možeš da pričaš (slušaš) i da radiš u isto vreme.

Vino je istina. Ko se napije od vina krene u besomucno smaranje okoline, realnim stvarima i nezaobilaznom istinom.

Nastaje kad ispred sebe imaš knjige, skripte, testove i sve ostale potrebne stvari za učenje, a onda se javi potreba za kafom, klopom, proverom mejla, nepotrebnom promenom kanala na TV, nebuloznih i veoma glupih priča sa ukućanima. Nakon nekog vremena kada ponestane sporednih stvari sednete i još neko vreme zurite u zid, plafon ili pod.

Matura je događaj koji se temeljno planira mesecima unapred. Spremanje kod jedne prosečne devojke izgleda ovako:
Svesna da ima samo još 6 meseci devojka kreće u potragu za savršenom haljinom koju je prethodno detaljno razradila u svojoj glavi, ali onda shvata nakon brda vremena da takvu neće naći,jer joj ne odgovara boja,dužina, niti materijal i nakon omanjeg nervnog sloma odlučuje se na neku nedosotjnu zamenu njene savršene haljine ili pak, da šije. Kod šivenja tek nastaje haos kada nespretna krojačica ne stavi čipku dužine 18 cm , kako je naša maturantkinja želela već , zamislite samo, 19 ! Dok materijal nimalo ne odgovara onoj svili sa satenskom trakom i primesama žersjea ponegde, koji je želela. Nakon više pretrpljenih šokova, kreće u potragu za cipelama koje bi uz torbicu iste boje idealno išlo na gore pomenutu haljinu. Tu nastaje problem kada shvati da uz svoje lavander roze cipele ne može da nadje istu tašnicu već, avaj, samo flamingo roze ! Kada napokon i to zaobiđe baca se na potražnju savršenog nakita koji ne sme da bude ni previše velik i kič , da ne bi sklanjao pogled sa haljine, ali opet ni premali pa će ceo izgled, bože sačuvaj, izgledati jednostavan. Kada je završila sa odevnim elementima, uvidja da je ostalo samo 3 meseca, te da je vreme za - solarijum! U nadi da će postići taj savršeni maslinasti ten Megan Fox, prži se i preznojava svaki drugi dan po 5 do 12 minuta u belom, crnom ili stojećem solatrijumu (kladim se da niste znali da postoje vrste solarijuma). Dan se bliži te naša maturantkinja odlazi i da nadogradi svoje nokte. Odlučuje se za izlivanje a zatim sedi sat vremena u salonu dok joj se UV gel prilepljuje za njene nokte pod UV lampama, izazivajući tako ogroman bol ravan paljenju svog nokta, ali ipak pomisli u sebi: Maturaa ! Kada je već ostalo samo par dana odlazi na depilaciju,bira toplu ili hladnu, i tu joj se krvničkim potezima trakama odstranjuju dlake sa : nogu, ruku, nausnica, obrva, prepona,tanga zone (da, i tu), a za smelije tu je i brazilska depilacija. A onda dolazi i taj dan! Matura! Sva crvena,preprečena i neispavana odlazi kod frizera kog je zakazala prvog marta, jer ipak matura je prvog juna, onda trpi dvočasovno čupanje i cementiranje gelom,lakom,svakojakim kapima, da bi njena frizura izdržala sve nadolazeće prepreke. Zatim odlazi kod šminkera koji je takodje cementira slojevima tečnog i kamenog pudera, kuglicama, a zatim i rumenilom, pa ajlajnerom, krejonom, senkom za oči, kilama maskare, i na kraju sjajem za usne. Tako skamenjena oblači svoju preusku i prekratku haljinu, natakne se na svoje gorepomenute cipele od 15 cm u kojima ne sme da pravi nagle pokrete i krene konačno na svoje najlepše (malo sutra) veče.

Spremanje kod prosečnog dečka izgleda ovako:
Matura je sutra, te odlazi do tržnog centra i nabaci crno odelo,belu košuljicu i crnu kravatu (jer, uostalom, koga briga koje je boje odelo), i neke cipele. Taj dan se malo iščešlja,popravi kosu,nabaci neki parfem i spreman je za polazak.

tj. maturski bal. Predstavlja poslednje veče koje provedete kao srednjoškolac. Dokaz da su prošle četiri godine (možda i više) uspešnog prepisivanja, bežanja sa časova, maltretiranja profesora (ili vas samih) i da ste od sutra konačno slobodni. Daje neku snagu da priđete najboljoj ribi/frajeru generacije i konačno priznate da se ložite na nju/njega zadnje četiri godine života. Veče zakletvi da se najbolje ekipice u školi neće raspasti samo zato što je škola gotova (ali obično se raspadnu). To je veče promena, veče kada vam oni koje niste očima mogli da vidite, kad uđete u učionicu, postanu nekako dragi, čak uhvatite sebe kako nazdravljate baš njima... možda zbog toga što ste svesni da ih više nikada nećete videti, a možda zato što će vam zaista nedostajati sve to.
I konačno, neiscrpni izvor nostalgije, na one dane kada ste bili deca.... jer sve što je ostalo od te noći je par fotografija i gomila lepih uspomena.