Žan Pol Sartr (fr. Jean-Paul Sartre; 21. jun 1905 – 15. april 1980) je bio francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma i, naravno, nema nikakve veze sa upotrebnom vrednošću ove definicije. Srbima je, valjda, uvek bilo interesantnije njegovo prezime od celokupnog njegovog stvaralaštva - 'Sartr' = satiranje = jebanje = vođenje ljubavi. Mudra dedukcija, nema šta.
- ...i šta je bilo posle...? - Pa, ništa. Odveo sam je na gajbu i... - ...čitao si joj Sartra, a...? - Dva puta od početka do kraja, treći put bez predgovora a četvrti put od zadnje strane pa unazad...
Samo jednom u životu, dovoljno je da uđeš u čađavu mehanu. Odmah znaš da li je kafana tvoja subina. Kada ti otvore vrata od kafane, prizor je uvek sličan: krčma stara, krčmarica mlada, ide pesma za društvo u ćošku, veseli se poslednji boem sa dva dobra druga, dva prijatelja, dok u uglu sam za stolom jedan čovek sedi. Posle kratkog vremena postaješ jedan od onih koji bi djavolu dušu dali za merak. Luduješ i lumpuješ do zore. Iznova i iznova, dok napolju steže zima, u kafani punoj dima, slušaš pesmu ciganina. Kada te sestra upita: ,,Kuda brate, noću odlaziš'', odgovaraš sa: ,,Opet sam ti u kafani!'' A onda, dok je jesen u tvom sokaku, po prvi put, ugledaš oči jedne žene, koja udje u tvoj život kao slučajna prolaznica. Kada odlučiš da dotakneš te usne koje dugo želiš, shvatiš da ne možeš bez nje. A onda počne nešto čudno sa vama da se dešava. Kad poveruješ i srcem i dušom da ćeš život deliti sa njom, ona ti bez razloga kaže zbogom, i rastanete se jedne letnje noći. Od tog trenutka, ljubav ti srce mori, lažeš sebe da možeš bez nje, i tešiš se kako nije život jedna žena. Prazna čaša na tvom stolu tera te da se zapitaš šta si ti u njenom životu? Da li te voli ili se kaje? Dani prolaze, a nje nema. Počinješ da tražiš ljubav novu, da staru iz srca zbrišeš, jer šta će ti sećanje na nju, kad ljubavi nema više? Dok bez nje piješ gorko vino, cigani ti tiho tiho sviraju, sviraju noćas samo za nju. Proklinješ crne kose i moliš srce da zaboravi dan kada je srelo. Ali izgubljene ljubavi vraćaju se same. Zvala te je jer želi da te vidi. I dok se gledate skriveni od kiše, shvataš da je kasno da se menja. Ti si je voleo,drugi je imao. Ona nije znala za bol srca tvoga. Shvataš da u ljubav više neveruješ.
Stari ljudi kazu da ime potice od turske reci durlan sto znaci livada, njiva , pasnjak. Smatraju ih najzajebanijim ljudima u Nisu. Sta su Zemunci za Bg to su Durlanci za Nis. Sam centar Durlana su popularna "Tri solitera", glavna ulica je Knjazevacka. U tom kraju nema ni jedna diskoteka jer je to periferija grada tj. "mirno mesto za zivot" ali nasuprot tome Durlanci drze pola kafica i klubova u gradu. Srednjih skola i fakulteta takodje nema jer po njima se skola uci na ulici. Na svakom cosku se zato nalazi neka cevabdzinica ili pekara. Imaju najudobnije buseve. Tu se nalazi jos i FK "Sindjelic" uz koji su uvek verni navijaci - Bikovi. Vecina Durlanaca ima poreklo iz okolnjih sela (Matejevac, Malca, Knez Selo, Kamenica, Vrezina i dr.) koja kao i sam Durlan pripadaju opstini Pantelej i ceznu da jednog dana opstina nosi ime Durlan na cijoj ce se teritoriji osim pomentih mesta naci i delovi Duvanista, Bulevara, Komrena i Centra. Njihov moto glasi:"Srbija do Tokija Durlan do Mek Donaldsa." Svaka druga rec u dijalogu im je obavezno bate...
"A b'e, b'ate, b'e ko te b'e dirao kazi mi, b'ate' da ima da gi razbijem sad odma' b'e, b'ate!!!"
Imaš celo jutro da naučiš neki predmet, ali si toliko lenj da se nagovaraš na taj potez(učenje) sve do 5 minuta pred polazak u školu, i onda spakuješ knjigu u ranac i kažeš: ''Ma, ko ga jebe, naučiću u školi! To je, ionako, četvrti čas...''
