*Hvala što zovete tehničku podršku. Vaš poziv je nama bitan. Molimo sačekajte slobodnog operatera.*
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)
*Hvala što čekate. Vaš poziv nam je bitan. Slobodni operater će se javiti ubrzo.*
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)
*Hvala što čekate. Vaš poziv nam je bitan. Slobodni operater će se javiti ubrzo.*
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)
*Hvala što čekate. Vaš poziv nam je bitan. Slobodni operater će se javiti ubrzo.*
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)

-Halo. Tehnička podrška.
-Halo! U jebote, čovek. Zovem vas u vezi modema. Ne radi. Čini mi se da...
-Dajte mi ime, prezime, datum rođenja, serijski broj modema, broj garancije, broj mobilnog, majčino prezime pre udadbe, da li ste alergični na neke lekove, i da li ste preležali zauške.
-Petar Petrović, 1029883, 1888273, 06412345667, Jovanović, Ne, Jesam.
-Sačekajte (zvuk nabadanja po tastaturi)
(nakon par min)
-Šta nije u redu sa modemom?
-Pa ne znam. Ne svetli više ona lampica line. Verovatno se pokvarilo nešto u vezi sa centralom.
-Jel je uključen u struju.
-Jeste.
-Jel možete da restartujete računar.
-Ugašen je. Mada ne vidim kako će to da pomogne.
-Upalite ga.
-Upaljen je.
-Sad ga restartujte.
-A?!? Pa kakve veze ima, sad sam ga upalio?
-Restartujte računar.
-Ajde, ok........... Restartovan.
-Odlično. Kliknite na start meni.
-Nemam start meni, koristim linux.
-Morate da kliknete prvo na start meni.
-Ama čuješ li me? Nemam start meni. Ne koristim windows.
-Ako želite da vam pomognem, kliknite na start meni. Dole u levom uglu je.
-.........Evo, kliknuo sam.
-Sada idite na kontrol panel.
-Otišao sam.
-Sada idite na network settings.
-Otišao sam.
-Sada namestite inte....
-Namestio sam.
-Jel i dalje ne radi?
-Ne, kažem vam, pokvarila se linija do vas, trebate da namestite nešto tamo.
-Sačekajte, sad ću vam dati stručnjaka za to.
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs...)
-O jebem ti mater.
(lav juuuuuuiiiuuuuu...)
*Hvala što čekate. Vaš poziv nam je bitan. Slobodni operater će se javiti ubrzo.*
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)
-Halo.
-Modem mi ne radi. Čini mi se da je veza do centrale.
-Dajte mi ime, prezime, datum rođenja, serijski broj modema, broj garancije, broj mobilnog, majčino prezime pre udadbe, da li ste alergični na neke lekove, i da li ste preležali zauške.
-Petar Petrović, 1029883, 1888273, 06412345667, Jovanović, Ne, Jesam.
-Sačekajte (zvuk nabadanja po tastaturi)
(nakon par min)
-Šta nije u redu sa modemom?
-Pa ne znam. Ne svetli više ona lampica line. Verovatno se pokvarilo nešto u vezi sa centralom.
-Jel je uključen u struju.
-Jeste.
-E pa, verovatno se nešto pokvarilo u vezi sa centralom. Ali, trenutno ne radi čovek zadužen za to. Jel možete da pozovete sutra ujutru?
-A da dodjem ja lepo sutra ujutru kod vas sa kalašnjikovom? A?

Majstori secaju kroz zgradu neko ogromno čudo koje ne bi trebalo da može da prodje kroz toliko usko stepenište:

-O-op!
-Op!
-Op!
-Op-op!
-Op-op-op!
-Op!
-Op!
-Obrni na kant.
-O-op!
-Op!
-Op-op!
-Op!
-Op!
-Dobar!

Prevod nekih značenja:

O-op! - uz o-ruk! reč za jednovremeno podizanje teške stvari
Op! - kreni
Op! - stani
Op! - poruka primljena, sledi izvršenje
Op! - poruka primljena, problemi u izvšenju
Op! - problemi u izvršenju prethodnog zadatka uklonjeni
Op! - zadatak izvršen
Op! - zarotiraj svoj deo
Op! - podigni svoj deo
Op! - skloni se na stranu da prodje komšika
Op! - vidi što je dobra komšika!
Op-op! - manja nestabilnost
Op-op-op! - velika nestabilnost

"otprilike šaka soli, tako" (pa sipa dve šake)

"sipaš malo ulja, od oka" (pa nakrene flašu i podigne je posle sekunde)

"kad ti naraste do plavog cvetića na (ovoj) šerpi"

"Tri jaja...možeš i četri... ma evo, neka ide i peto, da ne ostaje jedno u frižideru"

ona: volis li me?
on: aha.

Evolucija izlaska:

1. Korzo (1880-1959); šetalište na kom se išlo sa materom pod ruku, šmekale udavače, i u ekstremno drskim slučajevima istima se i prilazilo zarad upoznavanja. Prilika za distanciranu socijalizaciju, s' prvim mrakom svi idu kući, dalje se pišu pisma.

2. Žurka (1960-1999); na javnom mestu ili u privatnom prostoru, prilika kojom se plesom, razgovorom druženjem i zaljubljivanjem proslavljaju život i mladost. Socijalizacija u pravom smislu reči, oslobođena svih stega zahvaljujući seks-revoluciji '60-ih.

3. "Izlazak" (ca. 2000- ):
- Kukaš da ti tvoji daju pare, jer imaš 15 (ili 34, nebitno) godina i nemaš šta pametnije u životu da radiš (škola je samo moranje, hobiji nisu in)
- Iskukaš, pereš kosu i biraš kaiš do 22:00h
- Plačeš do 22:15h jer nisi pazario novu krpicu već nedelju dana (ako si žensko)
- Ideš ispred trafike na -20, jer moraš da se otkineš da bi se ponašao kako trend nalaže, a piće na mestu koje red propisuje košta koliko pola dnevnice tvojih roditelja, pa ćeš uzeti jedno iz obzira
- Stižeš (/donose te) u klub u 01:30h (jer si jako urban, gay je doći pre), na 280db piči muzika koja budi isključivo osećaje mržnje, usamljenosti i otuđenosti
- Počinješ da budeš jako nadrkan i opasan, đuskaš kao da je sve u tvom životu mafijaški zakomplikovano/podređeno svrabu u podnožju pupka; izvodiš ritualne plesove sa pripadnicima "ostalih polova", ako od seksa nema ništa, nikom ništa - nisi ni hteo (jasna stvar); ako pak za seks ima izgleda, vodiš, radiš, ali stavljaš akcenat na činjenicu da si to uradio iz čiste mržnje
- Ako si previše pijan da bi đuskao, kucaš svoje mafijaške poruke (sa naočarima na glavi, iako ni konobar ne vidi gde udara), pošto si već izdegustirao sve što jedan izlazak pruža, đuskanje je za pičke, naravno...
- Hvataš taksi i voziš se samo do polovine puta (uzeo si ono piće, sećaš se...?), stižeš u 07h i ispričaš se sa roditeljima koji piju kafu. "Jel' ti bilo lepo sine?" Kakvo je to pitanje! Pa nije to stvar toga je li bilo lepo...
- Ustaješ u 15h, posle serije povraćanja, dva tanjira supe i čaja od nane, oko 18h dolaziš sebi, i kapiraš da Facebook nacija zaslužuje da čuje za tvoj poslednji podvig

I na to se tvoj izlazak svodi. Da zadovoljiš formu. Vrhunac otuđenja, muzika (kao uvek jasan pokazatelj stepena evolutivnog napretka) nikad hladnija i besciljnija, sistem vrednosti kao da ga je Sadam Husein štrikao, što sa socijalizacijom sve zajedno - ne znam koliko ima veze. Nema veze koliko to košta (previše), ni jesi li upoznao nekoga zanimljivog (nisi), ni je li ti bilo lepo (nije). Ali bez "izlaska", provod nekako...

"Nije to to..."

Pa se mi pitajmo jesu li neki tamo Tadići, ili pre Nikolići krivi za mračnu izvesnost naše budućnosti.

- Спајај столове! Мала, дај 'вамо још једну туру!

- Jesmo sve poneli?
- Valjda.
- Hekler?
- Da.
- Pajser?
- Da.
- Kalauz?
- Da.
- Kašikare? Noževe? Bokser?
- Da, da, da.
- Ok, idemo... JEBOTE, ZAKLJUČANO JE. Šta ćemo sad?
- A jebi ga, brate, ajmo kući.

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.