Rade Lacković je u zadnje vreme postao izuzetno popularan na internetu a naročito na ovom sajtu, mnogi ne znaju puno o ovom čoveku, a naša je želja da priča o njemu još više zaživi. Zašto baš Rade? Sve je počelo za vreme jedne intelektualne rasprave o kvalitetu pesme jedne naše pevačice koju ovom prilikom nećemo imenovati, neko od njenih pristalica je ničim izazvan uvredio Radeta Lackovića pri čemu je usledio grub odgovor druge strane koja je stala u Radetovu odbranu, rasprava se završila a upravo nakon završetka te rasprave na ovom sajtu otpočela je diskusija o delu i liku Radeta Lackovića. Proizvod te diskusije su mnogobrojne anegdote nastale o ovom pevaču, kojih je vremenom bilo sve više i više, u kojima je on predstavljen kao borac protiv nekvalitetne muzike i kao srpska verzija Čak Norisa, samo što je Rade mnogo skromniji. Takođe vremenom smo se i mi sve više upoznavali sa Radetovim likom i delom, jer iako smo znali za njega nismo znali mnogo toga o njemu. Što smo se više upoznavali sve više smo i zavoleli Rada, te smo stoga odlučili da na neki način i doprinesemo tome da Radetova popularnost bude sve veća, a ovo je samo jedan od načina. Kada na našoj estradnoj sceni postoji mesta za individue kao što su Ekrem Jevrić, Vendi, JK itd., onda mora postojati i mesto za Rada, jer Rade to sa svojih 12 albuma definitivno i zaslužuje. Prema našim informacijama Rade trenutno živi u Nemačkoj i nastupa iskjučivo u dijaspori, mi mu od srca želimo sve najbolje i da uskoro ponovo počne da žari i pali diskotekama u Srbiji a i na prostoru cele bivše SFRJ.

Пиздарије, којима клинци прозивају фудбалере. Од карикизирања имена, до додавања вулгарних стихова. Ова част се додељује најбољима, или онима чије се име наместило за спрдњу. Најчешће настају у периоду "Мундијала" или завршница великих европских такмичења.

Делић прошлости, прве домаће спортске ТВ станице. У чарима мајстора француске лиге, због графике која је садржала најразличитија говна и окупирала читав јебени екран, могли су да уживају искључиво они са дијагоналом ТВ пријемника, већом од седамдесет сантиметара.

При врху екрана, екипа новинара која је некад боравила на западној страни београдске "Маракане", давала нам је упутство, како би могли послати своју дубокоумну, стручњачку поруку. Упутство је заузимало довољно простора, да се Фабијану Бартезу, када је у крупном кадру, не види чело. У доњем делу екрана, уместо десне аут линије, могли су се видети резултати читавог кола. Од корејске лиге, преко резултата меча између будимпештанског Видеотона и сегединског домаћина, до најјачих лига. Посматрање шанси испред гола, који се налази испод северне трибине, било је онемогућено текстовима порука, написаних од стране просвећених фудбалских стручњака, који су сјебали 50 кинти плус ПДВ, како би нас обавестили да ће пичке гробарске/пичке циганске, бити нагужене сутра у дербију. Доживљај не би био потпун, без коментара легенде СОС канала, господина Топаловића, званог Топ, који нас је ревносно обавештавао о резултату пара из регионалног првенства североисточне Баварске, који се од оволике кладионичарске популације у Србији, нашао само на његовом тикету. На преосталом неишврљаном делу екрана, где се једва може видети центар игралишта, са времена на време излети лого "Буца" ресторана, након чега следе кладионица "Лавови" и "Ред Стар" шоп.

Веома заступљена дисциплина, у домену неусмене комуникације. Корисно да се неком виртуално најебеш читаве фамилије, а притом испадеш шмекер и антихејтер, јер си тобоже ставио смајли, што треба да значи да си се само зајебавао. Одличан метод за пласирање увреда, којим би на улици, и највећу зентару испровоцирали и навели на физички сукоб. Може се користити и као средство за синхроно подјебавање, а уједно и увлачење у гузицу, јер "Овај лик ми иде на курац, сад ћу да га напљујем, али ставићу смајли, па ће он мислити да смо добри, јер се другарски прозивамо. Јебем ли му дете у дупе."

Неизоставни део жалопојки, за љубавима из школских дана/младим касиркама из Пекабете/промотеркама на Мерцедесовом штанду, које су прослављени музичари желели и волели, док су још били обичан плебс који нема за кирију. Ни сав пичји сафт, који сада могу да пакују у тетрапак и продају на велико, им неће угасити жељу за том једном Јеленом/Милицом/Маријом, која је сада са ко зна ким, ко зна где.

Оно што их враћа у време, када их нису салетале спонзоруше, када су имали само тај микрофон, гитару, три цигарете у пакли нишке "Дрине", и ватру у грудима. Одговор публике на овакве хитове, је у већини случајева позитиван, јер увек има ликова у "остави ме моја једина, ниједна није као она" емо моду, још ако се име девојке из песме поклапа, онда је све спремно за "тровање вињаком, срча на све стране" хавариски подухват. Не треба изоставити чињеницу, да одређени број Марија/Јелена/Милица свршава на овакве песме, што су многи мужјаци знали да искористе, бламирајући се полу пијани на караокама пред препуним клубом. Песме понесу и оне који су волели девојке са нешто непопуларијим именима, тако да они са празном флашом "Стомаклије" испред себе, вешто модификују текст, а пустим улицама, на бљештавом светлу мокрих тротоара, уместо Јелене, прошета се нека Валерија или Славица.

Скраћено од point of view. Још један од многих жанрова порно филмова, али оно што га чини различитим, је позиционирање камере, тако да гледалац посматра целу акцију као из очију јебача. Алтернативни називи овог жанра, би могли бити "Како је бити Рон Џереми" или "како ли је ликовима који имају сексуални живот". У оним квалитетније одрађеним, води се рачуна о најситнијим детаљима, те је посматрање мреста, реалистичније од виртуелног снега приликом гледања "Леденог доба" са 3Д наочарима. Примарни слоган ове врсте њаве је: "Бити један са јебачем".

Акценат се ставља и на предтрсиони разговор са објектом тршње, што је уједно и најразочаравајући сегмент, јер од разговора о моравској школи у изградњи средњовековних манастира нема ништа, прича се фокусира на начине на који дотична воли да блајза сурлу. Након тога, девојка баца ћега и сисодржаче, ђуска у маниру гранд балерина, и полако спушта руку ка својој барбици, милујући је нежно к'о коала своје младунче. Следећи акт, нискоморалуша из Небраске набија фацу у камеру (лице јебача), вадећи му витеза из дворца, и прелазећи преко њега језиком к'о Том Сојер четком преко тарабе. Даља реалистичност се огледа у вештој симулацији мушког понашања, јер се камера (поглед јебача), када се дјева раскречи у маниру конкордових крила, директно устреми на ту лепу минџу боје ратлука од руже. "Згуза до суза" сцена се избацује уколико глумица има батићевски стрму фацијалну профилацију, јер иста зна да угњави ерекцију, к'о Живојин Мишић Поћорека на Колубари. Пре но што прсне "Дон Перињон", камера(поглед јебача), фокусирана је на прсте вашег јебачког аватара, који штипкају брадаје. Када јебачки аватар испусти крик, какав лавови испусте када примете женку, забави је крај. Лице дјевушке личи на хаварију у суботичкој млекари, а она се испод три слоја белог смеши, као онај чупави, дебели клинац што рекламира џем, када на три плачинке намаже пола тегле. Овај вид забаве уједно је и тест, јер добро је бар и ручно издржати, колико и они који од тршње леба једу.

Њушке које се годинама церекају на исте форе. Људи који и дан данас преврћу дупиште по патосу од смеха, на ход Ејс Вентуре, човека који чита пуно књига, вајање пекаркиних сиса од стране Славка Штимца, и вапаје Уме Турман за дугачком, тврдом Биловом китом.

Уколико су део стандардне екипе за активност коју је креативна српска омладина поистоветила са ономатопејом оваца, мождане ћелије остатка екипе рикњавају к'о квочке кад их рока крупан град. Иновације, и имплементирања неких нових фазона, на нивоу су промена на Заставином моделу "Скала 55" у периоду од 1995. до 2005. године. Траћење драгоцене и јединствене младости, бленући у адуте домаће кинематографије, жанра "Драган Зарић и Гидра, ваћаре Секу Сабљић за сису", нарезане на диск који је изрезбарен од прекомерног коришћења. Сваки оригинални покушај умерене спрдње на рачун преживара, бива покошен "загорели мушкарци /геј-рилејтед" форама, изваљеним још у склоништу '99те године, оне ноћи кад је НАТО гађ'о Панчево.

Српски "ФАК ЈЕА".

Морална победа, непроцењив добитак. Добија се када бубањ избаци неки од бројева који се завршавају фамозном цифром.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Mnogi uživaju u dokumentarcima o životinjama. Tu ubrajam i moju malenkost.
Najčešće su omiljeni dokumentarci o odrastanju malih lavica, geparda, majmunčića i ostalih stanovnika savane.
Međutim, mnogi od istinskih ljubitelja životinja bivaju šokirani pojedinim scenama, a dešava se da mlađani naraštaji povuku i traume posle gledanja pojedinih dokumentaraca.
A predatore, koji su im u početku simpatični, počinju da mrze...