Ono što se javlja u tebi kada ti komšija ponudi očinski savet.

1. Dignuti ruke
2. Viknuti: JAOOOOO
3. Prigrliti najblizu osobu
4. Spustiti pogled
5. Cupkati sa noge na nogu
6. Povremeno ponavljati korake 1 i 3
7. Na kraju je aplauz obavezan, bez obzira sto je muzika sa cd-a

Osobe koje imaju sve uslove da postanu serijske ubice ili barem teski narkomani.
Njihov posao se sastoji u tome da treba da cuvaju ,a usput i nesto nauce 20-30 malih gremlina,koji skice vriste,skacu,placu,seru i pisaju u gace,trce ,tuku se ,nece da spavaju....To je nesto sto covek koliko god da je normalan ne moze da trpi vecno i pre ili kasnije mora da pukne.
Kako onda nema puno slucajeva da vaspitacice postanu serijske ubice i pored svih uslova ?
Zato sto su nasle jednostavno resenje ,a ono se zove VINJAK!

Sintagma zbog koje vučemo traume iz detinjstva, jer, sigurno smo se svi našli x puta u situaciji dok su nas babe i tetke vukle po komšiluku, kad su nas roditelji ostavljali kod njih na čuvanje. Prisustvujući tako kafenisanju i trač partijama usled nedostatka kiseonika od dima cigareta počinjali smo da kunjamo i da ne obraćamo više pažnju na visoko intelektualni razgovor koji se vodio oko nas. Odjednom, prenuo bi nas iz očaja hrapavi glas nn komšinice:
- Da izvine ovo dete,
usled čega bi smo mi podigli glavu i načuljili uši jer se počelo ticati nas. I onda bi usledila životna lekcija, koja će činiti osovinu našeg budućeg svakodnevnog rečnika:
- Jebem joj mater, kurvetina štrokava....
I tako su naši nesuđeni staratelji, misleći da su nas ovom bajalicom sačuvali od štetnog uticaja pogrdnih reči, u stvari zarezali neizbrisiv trag u našim još neformiranim glavicama.

Prvi red: Uglavnom štreberi, zapisuju revnosno od profesorovog "dobar dan" do "doviđenja", uz po mogućstvu ispravljenu glavu jer smatraju da postoji šansa da profesor upamti baš njih od 1000 studenata.
Drugi red: Isključivo štreberi, oni koji u sebi psuju familiju ovima iz prvog reda jer su stigli pre njih na predavanja i zauzeli im mesta.
Treći red: Štreberi kasnioci, bila gužva po gradu pa im je kasnio i autobus. Psuju familiju ovima iz prvog a i ovima iz drugog, u sebi naravno dok se keze profesoru.
4. - 7. red: Oni što završavaju faks u roku, tu su da isprate šta treba, zapišu po nešto, gvire šta pišu ovi iz trećeg reda, za slučaj da nisu čuli nešto od "ovih iza".
"Ovi iza" (8.-poslednji red): Realno boli ih. Jedan je došao na predavanje jer je čuo da je profesorka dobra riba, dvojica sede tu jer im u studenjaku ne radi grejanje, ostali igraju zanimljive geografije. Da studiraju geografiju možda bi i završili u roku, u suprotnom "nema 'leba".

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Grad sa najviše ljubavi na ovim prostorima. Među stanovništvom se prosto osjeti neka hemija.