Predstavlja najiščekivaniji duet koji treba da spoji dva najpoznatija i najpopularnija svetska kantautora, idola svih generacija na svim meridijanima, muzičara koji zajedno imaju preko 100 platinastih albuma, 620 gremi nagrada,... Na sajtu www.GaravaGalija.com je preko 6 miliona fanova potpisalo peticiju podrške realizaciji ove prelepe muzičko-scensko-vokalne simbioze. Dnevne novine "New York Times" u izdanju od 25.02.2009 pod naslovom "WE BELIEVE" ispituju koja je mogućnost da do ovog dueta i dođe. Najtiražniji Japanski dnevni list "Yomiuri" objavljuje sledeći članak, koji govori sam za sebe :" Bane Krstić今世界が "Garavi Sokak" 直面する様々な環境問題を Neša Galija、将来を担う子どもたちにもわかりやすく伝えていきたいという思いから、当社は「日産わくわくエコスクール」を2008年7月にスタートさせました。NPO法人気象キャスターネットワー!" Ni Holivud nije ostao imun na ova nagađanja što potvrđuje i nedavna izjava glumice Džesike Albe za tabloid "Sun" na pitanje kakav bi sex najviše volela? - "Najviše bih volela sex sa Banetom Krstićem frontmenom Garavog Sokaka, a jedino bolje od toga je trojka u kojoj bi učestvovao jos i Neša Galija."
Dokle god je širok Dunav dokle god je ravan Srem, Pravoslavlje dolazi sa juga...
Znate, ja mislim da ste svi foliranti. Ne mogu da pričam kao čovek sa vama jer spomenem li nešto što je moje lično mišljenje, prospete mi hiljadu lažnih moralističkih govana iz vaših prljavih usta i hiljadu nobles pogleda iz tih odvratnih očiju. Gonite se u tri pičke materine ti, ti, ti, ti, ti i ti, onaj tamo je peder, ona se puca u venu, onoga keva još uvek kupa jer je alfa edipovac, a vi kučke, po vašim kvarcovanim čirovitim telima je više fleka od ejakulata nego po celoj scenografiji Brazersa. Ne mogu očima da vas gledam, idete mi na trista kurčeva i ne obraćajte mi se više do kraja mog života ili još bolje, do kraja vaših života! Šu. Pičku. Materinu. Čast izuzecima.
- Šta je sa Mitom? Zovem ga, ne javlja se! Lupam mu na vrata, ne otvara! Da nije umro? - Što si navalio na čoveka? Možda je sa nekom ženskom pa neće držače sveće. - Mita da privede nešto? Ma daj, nema šanse. On je seksualni prestupnik! - Silovatelj? Pedofil? Zoofil? - Ne. - Nije valjda nekrofil? Uvek je delovao poremećeno, mamu mu jebem! - Nije nekrofil nego jebe svake prestupne godine, možda i ređe. Izbegava priču na tu temu ali pouzdano znam da je poslednji put jeb'o 2003, neku Slavicu koju je upoznao na Đinđićevoj sahrani. Pre nje je kresnuo neku Gogu posle koncerta Dragane Mirković '95 u Vlasotincu a poslednju devojku je imao '92, upoznali se u redu za ulje i viđali se tri nedelje, dok nju nisu izgazili u redu za hleb. - Au ... pa on ako tako nastavi ima da postane seksualni prestupnik i u pravom smislu te reči. Kad smo kod toga, sreo sam ga letos baš ispred vrtića "Mala sirena" pa ti vidi ...
Sarkastičan komentar na ortaka-slabića koji je tek odskora otkrio čari teretane te se sada, podigavši par zajebanijih tegića ( čitaj - ''od 10kg''; prim. prev. ) po pešes' puta, na više nego očigledan način diči plodovima svog minulog rada u istoj. Naravno, pošto je i dalje SMEŠAN i pre liči na neku grešku prirode nego li na nabildovanog Dolf Lundgrena iz filma Roki IV kakvim bi hteo da postane, utisak koji ostavlja na ciljanu grupu nije ni približno onakav kakvom se ( potajno ) nadao. Naime, umesto salvi aplauza, pohvala, reči podrške i drugih vidova pozitivne reakcije, naš picopevac je počašćen uvredama i prozivkama najkvalitetnije sorte - a u koje spada i ova iz naslova - dok je najčešći epilog ove svojevrsne sahrane duha i na samoubistvo terajući šut u dupe. Jebiga, brate. Šta ćeš kad nisi Švarceneger, brate.
- 'Alo, ćutite, evo ga, ide...E, 'de si, Mare! - 'De si, brate... - Brate, ti si se izgleda žestoko bacio na brigu o svom telu! Vidim, radilo se u teretani ovih dana na definisanju, a...? - Ovaj, pa tako nekako...Jel' se već primećuje...? - Uuu, kako ne, kako ne...! Matori, zar ne vidiš da se pola kraja okreće za tobom kad prođeš avlijom...? - Ae, ne seri...! Zajebavaš me, bre....? - Ma, kakvi! Rekla mi juče i Sandra da te videla - znaš Sandru, bre? - kaže, al' se Mare lepo razvioooo, liči, kaže, na Ivana Miljkovića! Jebiga, nisam joj poverov'o sve do sada. Znači, ne verujem šta vidim pred svojim očima...! Jebenog Švarcenegera, lično! - Ma, da ne preteruješ malo, tebra..? - Ni najmanje, znaš ti mene, Arnolde. Nego, možda bi mogao da uzmeš malo ulja ili, još bolje, MAJONEZA, pa da namažeš na te svoje batake, matori. Znaš ono - da bude i neki prilog, xexexe...
*BAM! TRAS! ŠLJUS!*
- Šta kažete, momci, na moj novi Kjokušinkai-kik boks imidž, a...? Miševi...
Prebio ga k'o vola u kupusu. Zgazio k'o mačka ciklamu. Ubio i Boga i Đavola u njemu. Izmenio mu lični opis. Dva puta.
Nenadjebivi i apsolutni izraz za maksimalni učinak u fizičkom demoliranju jednog ljudskog bića. Piktoresni termin za najteži vid telesne štete. Sama demonstracija sile je, naime, toliko brutalna da je žrtvu potrebno najpre SASTRUGATI, eventualno SAKUPITI a potom i ZALEPITI. To, međutim, nikako ne garantuje da će baš svi unutrašnji organi biti na svom pravom mestu i u ispravnoj funkciji. Doduše, tehnika iz naslova nije fatalna samo za spoljašnji izgled jedva preživelog subjekta. Veliki deo stradanja nažalost apsorbuje i čovekova duša pa je oporavak daleko teži nego u uobičajenim slučajevima. Ipak, nije sve tako crno: u zavisnosti od dužine boravka u bolnici ili manastiru, moguće je pročitati popriličan broj knjiga iz edicije biblioteke ''Solaris''...
- Matori, jes' video Djoleta ovih dana? K'o da je u zemlju propao a treba da mi vrati onaj Sony... - Brate, ti ne znaš...!? - Šta, bre..? - U, jebote, gde ti živiš...Pa, drug Đorđe je najeb'o k'o žuti pre neku noć. Saček'o ga onaj majmun Kiza sa ekipom - da l' mu je ovaj vređ'o ribu ili šta - i razbacali ga, znači, k'o đubre po livadi. Lom ruke, tri rebra, štangla po lobanji...Ma, sve po propisu, batice. Eno ga u bolnici, piša na lakat, bre! - Auuuu...! A tako mi se pikao PES...
Mnogo nogat. Nogat jebe kevu. Stopalo k'o Švedska, peta poput Madagaskara. Ima cipelu baš za sve pare. Mož' da utaba planinu. Nikad ne mora da ''skokne do prodavnice''. Jedan korak i već je tu. Ne koristi motorizovani prevoz. On i bukvalno ide koracima od sedam milja. Kad spava, noge vire ipred ulaznih vrata. Susedne zgrade. Ako nije previše plitko, ume i da hoda po vodi. Ima u nogama, što se kaže. Prejebao Godzilu, King-Konga, Frodoa i Iana Torpa zajedno. Oterao Veliko Stopalo. Ne ume da se oklizne. Jeti.
- Radojka, krv ti jebem, nešto ti se zapalilo u kuhinji pa sad smrdi na zagorelu decu...! Dolaz' ovamo i gasi to, nabijem ti i taj daljinski, i televizor, i te vražje Turke na glavu neodgovornu! - Ijuuu, Milovane, šta bi ovo?! Kuku meni, kako ću ja sad s ovim...?! Daj, pomagaj čoveče, vidiš da gori k'o ludo...! - E, neću. Rodila te tvoja majka nogatom da šumski požar mo'š da ugasiš a kamoli ovakvu vatricu...
Žan Pol Sartr (fr. Jean-Paul Sartre; 21. jun 1905 – 15. april 1980) je bio francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma i, naravno, nema nikakve veze sa upotrebnom vrednošću ove definicije. Srbima je, valjda, uvek bilo interesantnije njegovo prezime od celokupnog njegovog stvaralaštva - 'Sartr' = satiranje = jebanje = vođenje ljubavi. Mudra dedukcija, nema šta.
- ...i šta je bilo posle...? - Pa, ništa. Odveo sam je na gajbu i... - ...čitao si joj Sartra, a...? - Dva puta od početka do kraja, treći put bez predgovora a četvrti put od zadnje strane pa unazad...
Kultni, neprevaziđeni i u svim zemljama sveta rasprostranjeni sleng izraz koji se koristi pri stanju apsolutne i totalne indiferentnosti. Odjeb par excelence. Ritualno pucanje kurca na tri, pet ili više delova. Enormni fantomski bol u dupetu i uvetu generisan neverovatnom, zrakatorskom ili krajnje neinteresantnom pričom sagovornika. Inače, sam izraz je američkog porekla a veruje se da su ga prve koristile kurave sa ulica Los Anđelesa '80-ih godina prošlog veka kao standardan odgovor na pitanje mušterija GDE SVE MOGU DA GA STAVE. Odgovor je, kako saznajemo, zadovoljavao širok dijapazon ukusa...
- ...i pazi : njih desetorica krenu na mene, jebotebog...! Ja, jebiga, šta ću – u'vatim jednog, oborim drugog, trećem oduzmem nož – a baš se baja spremao da mi ga zarije u srce, znači – drugu dvojicu u paru sasečem po rebrima, jednom slomim ruku tu, tu i tu a poslednjem majmunu – on, kao u fazonu : ''nemoj, brate, molim te'' – zaletim se, bratić moj, i slomim mu vrat...! I sve to nebitno, kad ono nailazi Ivan Ivanović i zove me u sledeću emisiju, matori...! - Da, kako god...
(N.B. Priča ne sadrži opscenosti. Unapred se izvinjavamo na tome. Autor )
15. april 1912 god., negde na Pacifiku
Poslednji ostaci svetlosti dana već su odavno iščezli u tamnoj daljini horizonta kada je gospodin Charles Herbert Lightoller, prvi oficir u kraljevskoj mornarici Njenog Visočanstva, izašao na terasu pramčane palube i udahnuo sveži večernji vazduh. Naginjući se blago preko bezbedonosne ograde, sa zadovoljstvom je posmatrao penušavi trag koji su za brodom ostavljala dva moćna Harland&Wolff parna motora od 16,000 konjskih snaga. '' Miriše na maglu.'' - pomislio je. Još neko vreme je uživao u ovom prizoru a onda se uspravi, namesti oficirsku šapku i izvuče iz unutrašnjeg džepa svoje rajsko-bele uniforme srebrnu tabakeru koju je dobio od svoje verenice, gospođice Emily Huntingtonsohn, na poklon pred isplovljavanje. '' Đavolski dobra cura! '' – skoro naglas reče Charles. I jeste bila. Od onog prvog prohladnog jesenjeg dana kada ju je video u gradskom parku u East Herefordu, znao je da je ona TA. ''...Ili je to samo bila ona modro-plava haljina od jorkširskog tvida koju je imala na sebi!'' - kako se, tobože, pravdao svojim kolegama. Nasmejao se i uzeo cigaretu.
Gospodin Lightoller se trgao. Pored njega je stajao Harold Godfrey Lowe, šesti oficir u kraljevskoj mornarici Njenog Visočanstva, i držao u ruci upaljač marke Ronson. Na licu mu se ocrtavao šeretski osmeh koji je nasledio od oca, rovokopača u rudarskom basenu Pembrokshire-a, dok je upaljač, pak, nasledio od pokojnog dede.
- ''Nisam znao, gospodine Lowe, da ste toliki džentlmen...'' – procedi Charles paleći cigaretu i pružajući otvorenu tabakeru. – ''Mislio sam da sinovi engleskih rudara-protestanata nemaju baš izražen smisao za romantiku...'' - - ''A ja, Charles, da gospoda sa livada u Hampshire-u ne traže pomorsku karijeru ali izgleda da smo se obojica prevarili.'' –
Nasmejali su se. Ovo im je bila prva zajednička plovidba još od obuke u kraljevskoj pomorskoj školi u Sauthampton-u i stari drugari iz školske klupe su potajno bili jako srećni zbog toga.
- ''Kako je kapetan Smith, Charles?'' – prvi se uozbilji Harold – ''Nadam se da ti nije previše inkonvinientno da govorimo o tome...''- - ''Ne, ni najmanje. Pa, obzirom na količinu alkohola koju je kapetan Smith sinoć uneo u svoj telesni sistem, mislim da ću morati još neko vreme da ga zamenjujem na dužnosti. Ipak, njegov lični ađutant mi je u poverenju rekao da je dobri kapetan jutros konačno prestao da povraća. Pravo čudo, rekao bih, posle sinoćne konzumacije...''- - ''Prosto ne mogu da verujem da je kraljevska mornarica dozvolila da jedan takav čovek upravlja najvećim i najmoćnijim brodom na svetu. To je katastrofa koja čeka da se dogodi, stari moj...! ''- - ''Nažalost, bojim se da je alkoholizam kapetana Smith-a samo vrh velikog ledenog brega - ako me razumeš...'' – uzdahnu Charles zagledan negde u morsku pučinu. – ''Mislim da si i sam primetio koliko je siromašan izbor jela u glavnom restoranu. San Pjer šuren u kozjem mleku i Chateau Lafitte iz 1789-te ?! Mora da se prokleto šale! Pa, ni mrtav ne bih stavio tu prostotu u usta, uopšte da ne pominjem jeftini, pozlaćeni escajg! A tek muzika...Kriminal najviše čistote! Prvi kvartet Berlinske Filharmonije ni u kom slučaju ne može da odgovori visokim zahtevima prefinjene engleske publike. Na sve to, juče sam skandalozno dugo čekao da se oslobodi jedan od samo dva terena za tenis a, među nama govoreći, zaista ne želim da komentarišem broj Iraca i Škota u posadi. Mislio sam da te gamadi u engleskoj mornarici više nema...'' - - ''Izvini što te prekidam, Charles, ali učinilo mi se da sam nešto video u daljini...Sedam-zarez-tri kilometara u pravcu severo-zapada...'' – I jedan i drugi uputiše značajne poglede u tom pravcu. Neki par je stajao zagrljen na samom pramcu broda. Ljubili su se. - ''Hmm...Ma, učinilo ti se, Harolde. To su samo galebovi.'' - reče konačno prvi oficir. – ''Hajdemo unutra. U posedu sam izvrsnih cigara iz okruga Kent...'' -
I tako je nastao izraz iz naslova.
N.B U tekstu su korišćene informacije sa internet sajta Wikipedia. Nijedna životinja nije povređena tokom produkcije ovog teksta. Hvala
Popularna geografska floskula koja se u Srbiji redovno koristi kao cinična zamena za interesantnu državu, imena Hrvatska.
- I gde si na kraju bio na odmoru, brate...? - Bio, ovaj, na Hvaru kod nekih rođaka... - Pa, zar u 'lijepu njihovu' da odeš pored svih prirodnih lepota Srbije?! A gde je Zlatibor, Kopaonik, jebena Fruška Gora...?! Mog'o si na Vlasinsko, Palićko jezero da odeš - da se izbanjaš k'o čovek, bre, a ne OVAKO...! I šta fali, konačno, bratskoj Crnoj Gori, da te čovek lepo pita...?! - Pa, ništa posebno, tebra, samo što je ovaj put MORE bilo isuviše olakšavajući faktor...
- Selektore, kako biste prokomentarisali grupu u kojoj se nalazi Srbija u kvalifikacijama za SP 2014? - Pa, ništa...Imamo tu Belgijance...Oni su jako opasni iz kontranapada ali se nadamo pozitivnom rezultatu u Briselu...Škota se moramo čuvati iz prekida a publika u Glazgovu je izuzetno glasna...Vels je, čini se, najslabija ekipa u grupi ali nikako ih ne smemo potceniti, pogotovo na njihovom terenu u Kardifu...Sa Makedoncima će sigurno biti teško u Skoplju ili Prilepu a što se tiče gostovanja u 'lijepoj njihovoj'...
