mačka
Omiljeni alat sitnih šanera sedamdesetih, i početkom osamdesetih godina.
Tih godina iole "vredne" krpice, kupovale su se najčešće u Trstu . U gradu su se tek stidljivo pojavljivali prvi komisioni u kojima ste mogli nabaviti neki džins, ili kvalitetnu maju, pa su sitni lopovi bivali prinuđeni da kradu komade garderobe sa štrika. E, tu nastupa mačka. Naime, bitno je bilo samo pronaći štrik sa lepim primercima, tek oprane garderobe, koji nije viši od ,recimo trećeg sprata, nanišaniš majicu koja ti se sviđa, i gađaš je mačkom. Ista se grčevito kandžama drži za majicu(boreći se da ne padne), skidajući na taj način štipaljke, i lepo ti padne pravo u ruke, zajedno sa odabranim ciljem. Vremenom su tako usavršili tu tehniku, da su tačno mogli da pogode veličinu mačke potrebnu za obavljanje navedenih radnji, u zavisnosti od tipa odeće koju su želeli skinuti( deblje mačke su korištene za farmerke, kao i na nižim spratovima, a lakše za finiji tekstil, ili pamuk, kao i na višim spratovima), da su jednim bacanjem, nepogrešivo dolazili do željenog rezultata.
Fudbaleri i konferencija za štampu
Snimke sa konferencije za štampu pred neku (ne)bitnu fudbalsku utakmicu puštaju uglavnom na kraju Dnevnika, tj. kad ide deo vezan za sport. Problem je u tome što nama svima informacije koju nam daju fudbaleri u svojim izjavama ne znače ama baš ništa...Prvo, zato što su sve copy/paste jedna od druge (vidi primer), drugo što mnogima od nas puca kurac kakva je atmosfera u timu, ko je srećan a ko nesrećan od igrača, šta misle od protivničkom timu itd.itd.
Fudbaler br. 1:"Pa prva utakmica je bila tek prvo poluvreme ovog dvomeča. Mislim da..da...da... da smo spremni i psihički i fizički da damo sve od sebe, da...da...damo 101% svoje snage. Sigurno da se protivnik neće predati i sigurno da...da...da...nas čeka teških 90 minuta. Nadam se da ćemo mi izaći kao pobednici i da..da...ćemo mi na kraju slaviti"
Fudbaler br.2: "Svakako da...da...još ništa nije završeno. Čeka nas još jedno poluvreme lavovske borbe... Mi smo maksimalno spremni, maksimalno skoncentrisani, daćemo i više od svojih mogućnosti. Sigurno da...da...da...protivnika ne treba potceniti, ipak je to jedan iskusan tim...sastavljen od iskusnih igrača...Ipak, nadam se da će publika biti naš 12. igrač i da će nas nositi do...do pobede."
Fudbaler br.3: "Sigurno da..da........COPY/PASTE"
Ilija Kovačić
Некада давно, док је Аца Стојановић вероватно скупљао трачеве о фудбалској екипи из противничке гимназије, волели смо једног другог човека лепршавих гласовних могућности, бомбастичне интонације и шеснаест трака аутопута бритких мисли.
Чак и они који мрзе Деведес'двојку нису могли да мрзе тог човека. Многи су се навукли на НБА зато што је Илија Ковачић уносио душу, тело и зној у пренос кошаркашких утакмица. Био је "шести" играч Сакрамента, несебично се давао гледаоцима са сваким додавањем, закуцавањем и наравно тројкама. Предводио је екипу људи заслужну за приближавање сурово брзе америчке кошарке разореној Србији, коју је још увек тресла кошаркашка грозница, и која је навикла на мало спорији темпо, Бодирогину уметност кретања по терену или Томашевићева чудна схватања дисциплине слободних бацања. Он је био тај који је седео у Атланти на Ол Стар викенду и борио се са публиком да би пренео атмосферу НБА празника. Он је био тај који је најављивао документарац о Кингсима и кроз смех се извињавао за свако "ПИЦКА! ПИЦКА!" Скота Поларда. Он нас је на паузама између четвртина обавештавао о разлозима Криса Веба за куповину "металних патика" као и о одушевљењу Дивчевом сармом међу играчима те вољене генерације. Најзад, добрим делом због Илије нисмо гледали само утакмице Сакрамента.
А данас је све отишло у курац. Пеђа је преседео финале на клупи, Дивац се уплео у колотечину приватизације у овој усраној земљи, а Илија Ковачић са којим је цела земља некада у глас узвикивала "ТРОЈКАААААААА" препустио је опуштене кошуље Шарановићу и осталој екипи, обукао одело и тренутно је осуђен је да зарађује за живот као водитељ најдебилнијег квиза познатог човеку. Са све андроидном, бесмисленом женском особом тупог погледа која мења сломљене шипке и за то добија ко зна колике паре.
"БОМБААААААААААААААААААААА!!!"
"Стојаковић за трииииИИИИИИ ПЕЂААААААААААААААААААААААААААААААА!!!"
"Погледајте те мале храбре људе како се поигравају са противничким тимом, Боби Џексон и Мајк БибииииииИИИИИ КАКВО ЗАКУЦАВАЊЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ!!! ДВА ТЕЛА ЈЕДНА ДУША!!!"
"Видимо Мајка Бибија како упражњава свој...ритуал...да, ритуал који му наводно доноси срећу. Наиме, он већ петнаест минута сецка нокте."
"Поштовани гледаоци, дужни смо да вас обавестимо да је испред нас управо сео Дирк Новицки, тако да нисмо у могућности да бог зна шта видимо на терену..."
Detinjstvo nekad i sad
Само бледо подсећа на оно што смо ми имали 80их и 90их. Нема маштања, сањарења, а са 12 година је већ једни друге ословљавају са 'цуро' и 'момак'. С напретком технологије, оно је назадовало.
80те & 90те
Дете узима грану или метлицу или нешто слично и глуми да пуца, сакривају се по жбуновима, шишарке се користе као бомбе, импровизација у свему. По цео дан су напољу. Кад имају који динар оду и купе слаткише, које онда поделе у друштву. Није битно ни ко шта носи, ни ко како изгледа. Игра се ластиш, лопте, с луткицама, труле кобиле, залога, жмуре, леденог чиче, гање, кликера, између две ватре, фудбала.
Доживљај је био кад неко има монопол па да могу сви да иду код њега да играју. Чекаш своје омиљене цртане филмове пре дневника да одгледаш, а после тога у кревет. Добро си знао да мораш увек на ручку да будеш кући и на вечери. 'Излаз' си имао до заласка сунца а онда кревет. Родитељи су готово увек знали где си и с ким си, и није било много панике и бриге иако ниси имао мобилни телефон. Увек си знао до кад смеш да останеш, а ако би закаснио следећи пут би ти било забрањено ићи вани. Најгора казна ти је била забрана изласка.
2011.
И даље се деца играју. Али нису вани и углавном дружење с вршњацима је преко интернета, чују се преко ајфона и осталих тач-скрин чуда које су им купили родитељи, причају о телефонима, битно је ко шта има, ко шта носи. Битно је ко колики џепарац има. Ако си различит од масе, одбачен си. Бајке више не приказују на телевизији, а цртани филмови су прешли границу нормалног и прихватљивог. Деца остају до кад хоће будни и до кад хоће вани. Неретко се не јаве где иду и с ким, те не питају до кад могу да остану. Најгора казна им је одузимање телефона или забрана фејзбука.
И онда кажу да је тај толико брзи напредак технологије донео добро свима. Можда је лакше нама, али нормално детињство је отишло у пизду материну.
Slobodan Stanković
Profesionalni amater-režiser, Čovek-Brom i pronalazač najgadnijih skotova i nedozvoljenih genetskih ukrštaja ove države. Zoran Čalić pornografije.
Radni naziv filma: "Ko se prca, taj se ne koprca - urnebesna porno-komedija" ili "Gde su mlade, tu je i kara"
Scena: Soba sa drap-tapetama u cvetnom dezenu, komoda sa televizorom EI-Niš Ambasador, raspadnuti kauč sa kariranim vunenim ćebetom, ispred kauča stočić sa heklerajem i uspomenom iz Prolom-banje a iznad goblen "Kosovka devojka i Orlović Pavle".
Glumci: Sneki - ženski abortus četrdesetih godina, spržene blajhane kose u tigrastoj pripijenoj haljini i Srle - pedesetogodišnji primat - radnik "Prve petoletke" u plavom radničkom kombinezonu i pripadajućem kačketu.
Radnja: Sneki sedi na kauču i čisti boraniju. Srle se vraća sa posla, umoran. Sneki mu lascivno nudi da ga izmasira. Srle leže, Sneki ustaje da ga zajaše i pritom se raskreči i kameri pokazuje Veliki mokri lug. Masiranje, komentari "Uf, kako to dobro radiš", "Al' sam se napal'la", "Bil' se pojeb'la sa mnom 'vakom momč'nom". Skidanje i početak koitusa, pri čemu Srle ostaje u čarapama na kojima je poželjno da postoji rupa u predelu pete ili palca ili oboje. Misionarka. Dlakava guzica se kreće gore-dole. Misionarka. Misionarka. Zguza. Komentari: "Al' si razgibana k'o Milka Babović vaktile", "Ala biješ k'o sveti Ilija". Zguza. Orgazam, po mogućstvu u papirnu maramicu. Sneki poljubi Srleta ("Naradio si se momčino!" i ode da skuva po kaficu.
Obdukcija
Predigra sa frigidnom ribom.
Standardno muško pitanje: Jesi jebo?
Nisam, pošto je predigra ličila na obdukciju nije mog'o da mi se digne.
Fora o 3\4
Стара шмекерска фора која ће и умишљену краљицу матуре натерати да се насмеје а самим тим и заинтересује за оно што имамо да даље да кажемо.
Свако зна да измамити њен осмех на прву лопту значи пола посла.
Он: (ноншалантно) Ћао мала,шта радиш?
КМ: (хладно) Ево ништа.Ти?
Он: Оно,дошао сам да те водим на пиће.
КМ: (гласом Лее Киш) Молим,штаaa?
ОН: Девојко па ти ниси ни свесна да смо ми већ 3\4 већ заједно.
КМ: (збуњено) Како то мислиш?
Он: Па лепо.Ја могу и хоћу.Ти можеш,још само да хоћеш.
КМ: хихихихи пааа неее знааам. безобразниче! (удара га ручицом по рамену)
Он: (у себи) ту смо...