Ствар која сигурно пролази код несигурних.

Највећа жеља једног рендом аутора са Вуке. Када би се могао неким случајем вратити у време када је Вукајлија тек почела да добија на значају у мутним водама интернетског попришта, онда би могао постати алфа, омега, гама, бета и још штошта међу свим тадашњим и будућим ауторима. Могао би да пронађе првог "децхка", да први кобјасни прије него кобејнује, итд. Општепознате су остале "пар екселанс" дефиниције и провале које су сасвим спонтано настале на овом сајту. Јесте да овде нема ауторских права и сличних срања, али (скоро) сви знамо кога треба да поштујемо због мудрости које је једном изнио (уколико нисмо десетогодишњи балавци којих овде има на буљуке).

Koristi se kao uvod u rečenicu kojom odgovaramo na odeđenu retardiranu opasku. Ukoliko je pravilno primenimo, propisno ćemo zajebati nekog' i uz to ćemo ispasti kul.

Izražavanje divljenja i poštovanja prema određenoj osobi. Kada nije dovoljno samo reći skidam kapu. U tim trenutcima se zaboravlja i na moguću netrpeljivost prema datoj osobi, čak i na konkurenciju, ako je postoji među vama. Jednostavno, ona je načinila gest vredan svakog poštovanja.

И више него зајебано стање. Толико зајебано да узимаш телефон, и на сасвим случајно укуцане бројеве шаљеш ММС-ове са својим сликама на којима удараш штанглом лежећег полицајца, а у поруци пишеш како је Хлодовек ујединио француска племена. У глави још одзвањају мелодични звуци Синана, Митра и екипе. Нарољан си до самог краја, пишаш у гаће док стојиш поред ВЦ шоље и повраћаш свуда осим у њу. И даље пијеш, мада ти све изгледа као вода. Сјутра ујутро се будиш го у на сред улице док те мали кинези сликавају својим кинеским телефонима. Глава те боли као да су те гузили црнци, па ти отишло из дупета у главу.

Vrhunac boemskog života.

Мокра јутарња трава поред кафане без тоалета.

Noćna ptica, kralj klubova, po mogućnosti švalerčina, onaj koji ima ogroman bol u kurcu za sve što se oko njega dešava, koji uživa u životu kakav god da je. Živi od danas do sjutra, nema budućnost i mala je verovatnoća da će je ikad imati. Idol mladih generacija koje žele da žive brzo, a klošar i ološ u očima starijih ljudi. Oko njega žene raznih kalibara, loša vina, polomljene čaše, pjesma i muzika, dim i blud koji se može osjetiti u vazduhu. Mi obični ljudi možemo da ga gledamo sa zgražavanjem, da bežimo od njega jer loše utiče na okolinu, ali njega za sve to boli kurac, onako od srca. On živi svoj život, ne preza ni od čega. Smatramo ga ludim, ali mu ipak, potajno, zavidimo.

Место између увета и главе које служи за држање оловака и цигарета.

Одговор који наглашава да је нечега било у изобиљу.
Некад се изобиље односи на предмет говора, а некад на саговорникову машту (читај: лаже као просечан политичар).

Рођен је у сеоској породици. У раној младости се истакао као јуначан и дрчан младић, познат по томе што је рукама убио вепра у 6. години живота. Кад је мало одрастао, радио је у каменолому код мрског капиталисте. Ту је видео сву бол и неправду који влада у систему где је човек човеку власник. Са 15 година га жандари терају у затвор, јер је лопатом истукао злог капиталисту који је поштеним радницима закидао од плате. Када је почео рат,он се са 18 година придружује народноослободилачкој војсци Југославије и њеном вођи, Маршалу Јосипу Брозу Титу, највећем сину наших народа и народности. Истакао се силним јунаштвом у народноослободилачкој борби:

-На Сутјесци је са шмајсером у коме је било пола метака у шаржеру и две кашикаре самостално победио целу непријатељску дивизију, да би потом купио и износио рањенике под тешком артиљеријском и митраљеском ватром кроз минско поље. Кад је пренео све рањенике хватао је бомбе које је окупатор бацао и враћао му их назад речима: Носи ово Хитлеру и Павелићу!

-Игмански марш је прешао без кошуље и чизама, чизме је уделио промрзлом куриру, а кошуљу уделио другарици партизанки. Ватрено је бодрио другове партизане да истрају у борби против мрског окупатора. Кад су се партизани одмарали поред ватре, он је седео у снегу, своје место је уступио рањеном другу.

-На Козари је дуал-виелдовао два митраљеза марке МГ-42, и са њима је жестоко распалио по окупатору. Са њима је и јуришао, први испред свих, на непријатељски бункер.

-На Дрвару се истакао хедшотовањем падобранаца, елиминацијом целе чете једном гранатом, искакањем пред метак који је био испаљен на друга Тита, и јуначки индивидуални јуриш на наступајуће трупе са одломљеном буквином граном у рукама. Овај његов јуриш је остао забележен од стране младог америчког извештача имена Џорџ Лукас,који се случајно ту затекао,и касније искористио те фотографије и записе као инспирацију са стварање Џедаја.

Његова погибија је била велики погодак за народноослободилачку борбу. Сви партизани су плакали, а прича се да је чак и Маршал пустио сузу, мада то вероватно има везе с тим што му је мушица улетела у око.

-Погинуо је разбијајући немачко-италијанско-усташко-четнички обруч који је опкољавао његову јединицу. У првом јуришу му је гранатом откинута нога. Међутим, он се није предавао,него је узео штаке од болничара и кренуо на окупатора наоружан штакама. У том јуришу му је бомба откинула другу ногу. Другови партизани су га узалудно наговарали да одустане, он је наредио да му дају кашикаре и шмајсер у руке, и да га носе напред. Замало да се пробију,кад се појавише тенкови који одбише партизане назад. Он је остао напред ,пуцајући на мрског окупатора. Елиминисао је цело крдо четника наоружаних барјацима, сатарама и ражњевима.Један Краљевски Тигар је кренуо ка месту где је он лежао,херој зубима отвара последњу кашикару и баца је под Тигра. Тенк је уништен, а возачев леш испаљује пројектил који уништава читаву чету непријатеља (ригор мортис) Херој издише, пошто је у њега испаљено више метака него што је Цигана на Зелењаку. На хоризонту боје крви се указује лик Јосифа Висарионовича Џугашвилија Стаљина.

Срећни, религиозни усклик којим се изражава врхунац емотивности. Изазива га осећај испуњења правде, уверења у добар исход, неочекиване среће и лечење фрустрација.

Mala, skučena prostorija u policijskoj stanici, prljavija od baba Stojankinog krmedara, puna dima kao kafana kod Prla subotom uveče, koja obavezno ima skrin-ogledalo (ono sranje koje je sa jedne strane ogledalo, a sa druge obično, providno staklo). Ispitivač je namrgođeni, prekaljeni, ratni veteran iz Vijetnama koji se suočava sa sopstvenim demonima iz prošlosti i pokušava da glumi Djuk Njukema, Čak Norisa, Majora Stankovića, ili nekog sličnog jebozovnog dasu, kako bi zaplašio dotičnu osobu. Naravno, suzdržava se da tu istu osobu ne sastavi sa zemljom, rastavi sa životom, ubije Boga u njemu, bez obzira u kojeg Boga vjeruje. Osoba je nervozna kao srpska svinja za Prvi maj, i na svako pitanje odgovara sa "Ne znam o čemu govoriš". To ponašanje je siguran znak da je dotična osoba za optuženi zločin kriva isto kao što je Holivud kriv što ti filmovi postoje.

Ono što naše majke izgovaraju kada tetke/komšije/prijatelji/vanzemaljci (i ostala braća) odlaze posle nekoliko sati provedenih u našoj kući/stanu. Iako to izgovaraju, nemaju pojma na čemu treba jedni drugima da oproste.

Kada se majka i komšinica sastanu, i počnu da tračare.I nakon 3 sata priče o svemu i svačemu, dođu na temu nevaljale dece iz komšiluka.I onda majka, da bi se pohvalila komšinici, kaže kako ste vi dobro dete, i npr, nikad ne psujete.A vi u stvari psujete više nego vaša baba.

Prvi stitnik za genitalije (suspenzor) je bio upotrijebljen 1874 god. u hokeju na ledu, a prva zastitna kaciga za voznju motorom 1974 god. Muskarcima je trebalo 100 godina da shvate da je i mozak vazan.

Veoma slično frazi 'odvaliti od kurca'.Samo što je čerečenje za stepen jače.

Koristi se od strane ljudi sa "autoritetom", kako bi naveli neku osobu da prizna kako je počinila određeno (ne)djelo.Zauzvrat, oni će mu pola oprostiti.
U većini slučajeva je "Ko priznaje pola mu se dodaje".

Izraz se koristi kada djevojka/žena u svoj grudnjak natrpa neki odjevni predmet (najčešće čarape) , tako da bi joj grudi izgledale veće.

Kada se u društvu hrabrih i odlučnih ljudi koji se bore za svoje ideale nađe pičkica koja će ih izdati i sve redom zajebati.