Upotrebna vrednost prstiju na nogama
Palac - sredstvo za uključivanje kompjutera.
Mali prst - sredstvo za "overavanje" nogara od stolova, stolica, kreveta, točkića od TA peći, pragova...
Ostala 3 prsta - da imaju neku funkciju, imali bi ih i Nindža kornjače.
Dobro poznavanje rodbine vaših prijatelja
Preduslov za dugotrajno i uspešno prijateljstvo. U suprotnom dolazi do situacija iz kojih jednostavo (ma koliko se trudili) ne postoji verbalno uspešan izlaz.
Jana i Danijela u kafiću.
-E jel vidiš onog sa naočarima, muvao me je 200 puta do sada, nema jadnijeg lika od njega.
-To mi je brat.
-Ovaj... dobro mu stoji ona majica, a ja sam bila drogirana pa zato nisam htela da se smuvam s njim.
-Jebi se bre seljanko!
Sede Predrag i Nedeljko u parku.
-Uh, vidi ono krme debelo, stalno je viđam po gradu.
-To mi je sestra.
-Dobro bar nije rođena.
-Jeste!
-Ali rekao si da ti je sestra '97 godište.
-Pa jeste.
-Pa kako je onda ovol'ka?! U jebo te izvini nisam tako mislio.
-Ma duvaj ga majmunčino!
Moja bivša riba
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Japanski đak
Tehnološki hendikepirana osoba kojoj su uskraćeni širom sveta dostupni dečiji nestašluci.
-Šunsuke zašto kasniš na čas?
-Voz je kasnio.
-Da je voz kasnio javili bi na vestima. Evo ti neopravdani.
-Šunsuke zašto kasniš na čas?
-Bio je neki štrajk u centru grada.
-Štrajk se nije održao u Tokiju od 1912. godine. Evo ti neopravdani.
-Šunsuke zašto nisi uradio domaći?
-Robot-kućna pomoćnica mi ga je pocepala.
-Koju marku robota-pomoćnice imaš?
-Tošiba.
-Znači lažeš,Tošibini roboti imaju savršen softver. Evo ti kec.
-Šunsuke zašto si na tabli napisao da direktorka ima veliko dupe?
-Nisam ja i ne znam ko je.
-Znamo da si ti, tabla je prepoznala tvoj rukopis. Evo ti ukor.
Sony Ersicsson Kita
Najgori koshmar svakog lika na online tehnichkoj podrshci i servisu...
:Servis,izvolite?
:'Alo servis,imam problem!!
:Recite,kako mogu da vam pomognem?
:Seo sam na svoju Kitu i pukla je,shta da radim?
:?????
Zvake
U skoli se dele kao vutra.
A: Imas zvaku?
B: Pssst, cuti. Evo ti, ali nikom ne pricaj da imam.
A: Oukej(?)
Moša
Када мангупски аблендујеш возачу који ти иде у сусрет, након чега овај следећих десетак и кусур километара вожње проведе на граници између друге и треће брзине, зверајући лево-десно у ишчекивању радарске контроле.
Које, јелда, нема.
Fiksni telefon i muke sa istim
Apsolutno nepotrebna stvar koja može samo da te udari po džepu. Jedino je koristan za obavljanje lokalnih poziva (ne daj Bože da zoveš nekoga na mobilni), mada mobilni operateri nude sve više pogodnosti, a internet sa svojim msn-om, skajpom i fejsbukom dospeva u sve više domova, tako da se fiksnoj telefoniji naslućuje kraj..To su skontali i u državnoj upravi, pa su podigli pretplatu na 500 dinara mesečno (jebem li im seme), kako bi uzeli što više para dok se još može.
A da može da te izbaci iz takta i pokida ti živce, može i te kako:
Zvonjava fiksnog telefona, bilo koji radni dan:
- 09.10h - Dobro jutro gospodine, ovde Snežana iz agro banke. Da li ste razmišljali o osiguranju..
- Ma kakvom kurac osiguranju, opet ste me probudili, koliko puta treba da vam kažem da zaboravite ovaj broj! Jebe mi se za vaše usluge! TRAS!
- 10.15h - Dobar dan, kraj telefona Radica iz stranke pokret snaga Srbije, samo da vas podsetim da su uskoro izbori, i ako biste glasali..
- Jao pa gde si Radice, oko moje! Znam da su izbori, podsetili su me ove nedelje i Čedini i Tomini, i preko telefona i preko televizije..Za sve ću vas da glasam, znam da vam je stalo do mene..Ma da se terate bre u pičku materinu, pustite narod makar da spava kad mi ne date posao! TRAS!
- 10.55h - Dobar dan, da li je to pošta?
- Kakva pošta bako? Nije pošta, pogrešili ste..
- Ali kako, pa bila je na ovom broju pošta..
- Do vidjenja..TRAS!
- 10.57h - Dobar dan mladiću, a jeste li sigurni da nije pošta?
- Nije bre baba pošta, valda znam da li imam šaltere i sandučiće u stanu, i da se goniš u pičku materinu i ti i pošta, nadam se da nećeš dobiti penziju, i pusti me da spavam! TRAS!
- 11.24h - već rasanjen odlaziš u wc, sedaš na šolju, i u pola posla zvoni telefon. Nećeš da se javiš, ali pošto zvoni već pola minuta pomisliš da je nešto važno, brišeš se na brzinu, navlačiš gaće i trčiš da se javiš. Taman da digneš prekine da zvoni..Jebeš, grebeš, proklinješ dan kada su ti uveli fiksni..žeš u krevet, zvoni opet.
- Ha..Halo?
- Stan Vejinović?
- Da?
- Ja sam iz agencije dormeo san, obaveštavam vas ovim putem da ste dobili poklon i ručak za dve osobe u restoranu žuti dukat..
- E konačno i neko pametan da nazove, znate od jutros..
- Imate li 27 godina i jeste li oženjeni?
- Pa nisam oženjen..
- Žao mije gospodine, onda ništa..
- Pa "##!!"#(@@..
- 12.07h - prevrćeš se po krevetu, besan na ljude i ceo svet, zvoni telefon..
- Da, izvolite dobri čoveče?
- Halo sine, je l tu Gvozden?
- Jaaao žao mi je gospodjo, Gvozden je umro prošle nedelje..
- UMRO!? Pa kako, pa meni su rekli..
- Lažu gospodjo, umro Gvozden, kamion ga pogazio, meni čudno bilo da niste bili na sahrani..
- Ajoooooooooooj kuku..
- Ma prestani da kukaš aždajo, nema ovde nikakvog Gvozdena, niti ga je bilo, jebo te Gvozden! I da se terate svi u sto pički materina!
- 12.30h Stojiš u telekomu, i čekaš u redu da odjaviš fiksni za sva vremena. Zajedno sa trideset neispavanih i nadrkanih ljudi.