Много `алав ортак којем је животни мото "Што је џаба и Богу је драго".
Cве што му се понуди узима,кад би му неко сиду понудио,да је узме за џаба,узео би је.

Devojka koja nije više nevina i može se koristiti za široku upotrebu.

Srkao si supu za vreme večere. Pio si pivo, a nisi žvakao Orbit. Nisi skinuo čarape pre seksa. Loše si jebao. Ali bio si duhovit i šarmantan. Vredi te sačuvati jer ćeš možda da se popraviš za koju godinu.

Disati jednim plućnim krilom, i to levim. Doručkovati burek sa sirom, a ne mesom i to bez jogurta. Igrati fudbal samo sa džojstikom, potrčati jedino do WC-a, sunčati se samo od 5 do 8. Slušati muziku na 40% snage zvučnika, skakati u vodu samo na noge, gasiti rakiju, nositi kišobran leti, ne trpati ljuto i luk u pljevu, spavati poslepodne. Gledati život kroz prozor, a ne usuditi se izaći. Prestani da životariš, počni da živiš.

Metoda kojom Jelena Baćić Alimpić prehranjuje svoju familiju više od jedne decenije. Ovakav vid emisije sastoji se iz: šljaštavog studija sa puno neonki, 5 moderno dizajniranih stolica od kojih je jedna druge boje (rezervisana za voditeljku), tribine na kojoj sedi plaćena publika čiji se IQ drastično smanji nakon snimanja, reditelj sa velikim slušalicama na glavi koji ponekad upadne u kadar kada kamerman zaspi, četiri gosta od kojih dve moraju biti pevačice, dve spisateljice, a u pauzi peva tinejdž-srcelomac poput Saše Kovačevića koji iskoristi priliku da najavi svoj nastup u diskoteci Armagedon u Beču i naravno voditeljka koja, kao nosilac cele emisije, mora da se smeje najglasnije, da što više maše rukama i da povremenim aplauzom budi usnulu publiku.
Treba izdvojiti Leu Kiš koja ima jedinstven stil, njeni gosti ponekad sede i na podu, a desi se i da zaboravi na nekog pa on ostane bez svog minuta na nacionalnoj frekvenciji.
Reditelj, pored toga što se pojavljuje u nekim od kadrova, vrši funkciju vođe navijača i na svaku rečenicu gosta započinje gromoglasan aplauz.

Noćni klub u koji Srbin ne može da uđe.

Narodna izreka koja poručuje i studentima privatnih fakulteta da se pripaze ako dođe do rata.

Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:

- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.

Izuzetno popularna zakletva među crnogorskom šabanerijom. Svako ko je došao u kontakt sa ovom izuzetno zanimljivom klasom ljudi bio je u prilici da je čuje, brat bratu, bar nekoliko puta. Obavezno se izgovara kao jedna riječ, brzo, uz neizostavnu uvjerenost da će slušalac posle pozivanja na najveću nacionalnu svetinju povjerovati i u najgnusniju laž.