Rečenica kojom djeci u stvari dajemo do znanja da se i nemaju baš čemu nadati u životu.

Ptica koja vas drka ujutru kad hoćete da spavate posle pijanke a ona baš tada našla da pjeva i da vas budi nako mamurnog u piču materinu da ide!

Девојка са већом, или бар приближном, количином препарата на лицу од египатских фараона. Доказ да се мумификација примењује више хиљада година. Углавном их одликује бронзана боја лица, и велика количина накита, аналогно египатским владарима.

Soba svakog studneta u vreme ispitnog roka za njega postaje hram, mesto duhovnog uzvišenja, svetoučilište. Raspored predmeta, uključujući i skripte, neukom oku liči na potpuni haos, a roditeljima na svetogrđe doma u kojem živiš na njihovoj milosti ili nemilosti. Za tebe je cela soba u potpunoj harmoniji sa svime što se u njoj nalazi, osim upravo sa tvojim roditeljima, a najmanje sa majkom.

Веома популарна техника позирања пред фотоапаратом, код које у први план треба да дође део ноге испод колена. За разлику од такозваног ''гузног полупрофила'', где се јасно види да се тежи истицању задњице, лица и груди у исто време, мотиви позирања у поткивачком положају нису довољно разјашњени. У сваком случају, да би се ово безбедно извело, најпре је неопходно пронаћи ослонац! То су обично врата, зид или неки стуб. Затим се заузима што бољи положај за истицање атрибута и савија се нога у колену под углом од приближно 90°, премда није лоше да овај угао (између потколенице и бутине) буде и мањи.
Девојке које прибегавају овој техници обично носе штикле, па се сматра да мотив за овакву коњску постуру лежи управо у егзибиционистичкој намери показивања фенси ципела, што нас даље доводи до закључка да би идеалан положај био онај у коме би се показале обе ципеле у ваздуху применом техника левитације. Како је ово врло тешко изводљиво у условима јаке гравитације каква је на Земљи, у пракси се подиже само једна нога.

Veze nema sa vezom - kao deterdžent i bolnica - kao političar i poštenje - navijači i mozak - naša fudbalska reprezentacija i fudbal . . . shvatate već . . .

Između leta i novogodišnje euforije, slava i krkanluka, k'o mračna i surova avet, naguzi se on. Najdosadniji i najbesmisleniji mesec u godini. Leševi lišća sapliću u magli, kiša pada niz promrzlo lice, a smog se pući alveolama kao paun. Sećaš se leta i suza ti vlaži oko. Uporno se opireš porivu da slušaš Balaševića, al' ne ide. Novembar je to. Moraš da budeš setan, patetičan i sjeban. Osim ako ti je rođendan ili slava tada. U tom slučaju, sve je okej.

Kada učestvuješ u životu, iako znaš da na kraju nećeš izaći kao pobednik.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Kada se raduješ što si kupio novi marker s kojim ćeš da podvlačiš gradivo.