Mi u Srbiji viljuškom - boc, a Švaba rukama, u usta ga jebem
Вечито лагање самог себе и тешење просечног српског становника. Док нас Шваба, Амер и Енглез целог живота пенетрирају методом анално, ми очајнички причамо себи бајке о великом Српству и тако бежимо од сурове истине. Срби су најстарији народ! Небески народ! Бог чува србе! На тацни сервиране пароле које народна маса не размишљајући упија. Ако ова теорија икако може бити тачна, свеједно је неупотребљива јер у времену у коме живимо ствари су мало друкчије у пракси.
Немац и после руског разарања Берлина обнавља све
својим вредним РУКАМА (да, да, рукама, у уста га јебем) док ми кукамо клечећи раширених шака пружених ка небу, чекајући да нам неко баци комад бајатог хлеба да га господски поједемо ВИЉУШКОМ! Е па, не мож' то тако, мора се ићи даље, било па прошло, отвори очи, сагледај реалност и учини је бољом Србине!
Једноставно, јадно и бедно позивање на измишљену историју које никоме није донело добро. Употребљавају га неспособне плачипичке, да се тако непристојно изразим.
(пренос утакмице Швабија-Србија)
Коментатор: Иде Пантела, празан гол, да ли ће тај децхко омашити? И гоооол, један нула, Марко Пантелић је постигао погодак за репрезентацију Србије! Публика неверуе, Жонпи кома!
Србин патриота: Хахахаха, јеби Швабе бре! Ево вам га на! Ви ћете нас да јебете! Де ћеш несрећо једна на небески народ?! Па док смо ми у Србији виљушком - боц, ви рукама, у уста вас јебем!
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Шта било то, чујем смувао ти шунтави Рајко рибу?
- Ма ја ионако хтео да шутнем ту курветину. Чуј Рајко! Док сам ја увелико харао овим градом, он је срао у гаће и јео пачија говна!
- Да, да, ми у Србији виљушком - боц, а Шваба рукама, у уста га јебем... Само се ти теши. Уместо што кукаш, гледај да нађеш неки нов комад, овако је и Рајко по коме упорно пљујеш већи јебач од тебе!
Vrijeđanje na racionalnoj osnovi
Uticati na nekoga nadsvjesnim uvredama koje apsolutno nemaju veze sa zdravim razumom, dok se taj neko na kraju ne zapita: "Ko je ovdje lud?".
-Ma ne mogu ja pričati s tobom, ne razumiješ neke stvari...
-A tebi smrdi iz usta.
-Ne smrdi.
-Onda ti se mama kupa gola!
-Ne kupa...Ček, kupa, ali to nema nikakve veze sa... O čemu ti čovječe uopšte pričaš?
-Ti siječeš drva samo na kratko!
-Kakva drva?! Jesi li ti lud?
-Nisam. Ti govoriš gluposti sve vrijeme.
-Ja? Ne govorim. Šta je s tobom?
-Šta je sa mnom? Šta je s tobom? Ti navijaš za Vojvodinu, ići ćeš u pakao.
-To nema veze sa životom.
-Ti si drkao na Svetlanu Bojković! To je grijeh čovječe.
-Kakvu Svetlanu Bojković?
-Onu iz Srećnih ljudi.
-Svetlana Bojković nije glumila u Srećnim ljudima.
-Ti si glup.
-Ja glup? Aaaaaaaa, Bože moj, ja ne znam ko je ovdje lud... Ubiću se!
-Tvoj tata zna da pravi kolače.
-Gdje mi je konopac?
Rulja
Велика скупина људи. Разјарена маса. Феномен због којег ће повучени банкарски службеник, показати своју мрачну страну и дивљачки искалити свој наталожени бес. Маска која сакрива кукавичлук, маса у којој је једно лице камуфлирано стотинама других. Једно лице, чији се идентитет губи, бесни заједно са стотинама других лица, чији одрази такође нестају, постају део контура руље.
Бес руље настаје због беса индивидуалца. Индивидуалца, који је као и своји безлични саборци, само "тројка херц" у склопу огромне куле од карата. Надахнут осећајем подршке и припадности, који често недостаје људском бићу, појединац прати оних пар лудака или јунака, који започињу песму линча и раскола. Да није тих лудака или јунака, не би се десиле кључне револуције, са друге стране не би хиљаде престрављених војника зајуришало у смрт. Слободан Милошевић и његови људи, не би сишли са власти.
Изгубљена утакмица, национализам, педери, дерби, Косово, све је то балон чија је намена била да пукне. Прави разлог, због којег улице горе, је унутрашњи проблем појединца, његов осећај недостатка љубави, друге половине, осећај безнађа и слабости, разни разлози постоје. Појединац, немоћан да се било коме лично супротстави, осећа се сигурним у маси и пљује свој гнев.
Године пролазе, лепи тренутци бледе из наших сећања, а трауме, чак и оне најбаналиније, остају ту и стружу нашу подсвест.
Дан Д на нашим улицама, а на неких 50 метара напред, подругљиво шљашти Мек Доналдс.
Ах, јебени Мек. Сећаш ли се како су децу парајлија, оних сјебаних година, покондирани родитељи водили да ждеру бургере, помфрите, коле и шејкове, док си ти преживао буђави ђеврек. Тада је за тебе тај одвратни "џанк-фуд", био врхунац добре клопе. Гледај, неки ликови разбијају, придружи им се. Не бој се, неће бити последица, нико неће знати да си међу осталима био и ти, све је колатерална штета. Сети се јебеног шејка и буђавог ђеврека, сада ниси сам, сада си део групе, искали свој бес. Сад му јеби мајку, мали човече. Сад му јеби мајку!
Autentični srpski seljak i EU
Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.
- Dobar dan.
- Dobar dan. Rakija?
- Ne, ne. Hvala. Radimo istraživanje o priviknutosti seljaka na proevrposke uslove.
- Da.
- Nekoliko prostih pitanja za vas. Kada ste već spomenuli rakiju, znate da je zabranjeno praviti jaču od 55 procenata alkohola?
- Znam.
- Na ovoj flaši piše da ima 65 posto!
- Štamparska greška.
- Ali pisano je olovkom!
- Ženo, daj hemijsku! :žvrlj: :žvrlj: Eto. 55.
- Da li stvarno ima toliko?
- Piše da ima.
- Ali...
- Piše!
- Dobro. Imali ste skoro najezdu bubamara. Šta ste uradili?
- Ma sve sam ih potamanio!
- Znate da je to kažnjivo zakonom?!
- Izvinite, pijan sam. Ne znam šta pričam. Lepo sam ih zamolio da odu kod komšije. Pitajte njega šta je bilo.
- Ali...
- Komšija je ubica!
- Ok. Da li znate da svinja mora da se uspava?
- Znam.
- Pa kako to radite?
- Pa malo joj pričam, tepam. Mazim je. I tako.
- I ona zaspe?
- Da. Čim je odvalim sekirom.
- Gospodine!
- Šalim se.
- Dobro je.
- Satarom to radim.
Razgovor za posao
Модерна верзија хиљаду и једне ноћи. Послодавац дави, а ви будете удављени до изнемоглости.
- Име?
- Ђоко.
- Презиме?
- Курцагић.
- Образовање?
- Имам.
- Који степен?
- Факултет.
- Који факултет?
- Електротехнички.
- Шта очекујете од посла?
- Плату.
- Зашто баш код нас?
- Бил Гејтс ме још није контактирао. А паре за сопствену фирму немам.
- Искуство?
- 15 до сада.
- Молим?
- Туђе жене не дирам, одма' да се разумемо.
- Мислим на радно искуство.
- Разносач пица у пицерији "Цхина" у Јајцу, вишегодишњи млекар у Власотинцу и шериф у Канзасу.
- Јесте ли икад радили у струци?
- Како да нисам. Мењао сам сијалице по кући, поправљао компјутере.
- Значи разумете се у рачунаре.
- Да претежно у оне рачунаре старијих генерација. Процес поправке је као код ЕИ Ниш телевизора.
- Како то?
- Физичким контактом. Пожељно је да буде јак и брз, као Брус Ли што је својевремено знао.
- Је л' ме ви то зафркавате?
- Не него вас зајебавам.
- Хоћете ли бити озбиљни?
- Све зависи.
- Од чега?
- Питања.
- Па шта фали овим до сада?
- Креативности.
- Добро. Јесте ли верник?
- Не. Али ми је дебели Буда много готиван.
- Имате жену и децу?
- Децу имам. Једно двадесет комада. На сваком континенту по три.
- А жене?
- Дођу и прођу. Другови остају.
- Где себе видите за 5 година.
- Сад је јул?
- Да.
- На Хавајима. Туристички.
- Мислим пословно.
- Знам.
- Па...
- У најмању руку, као директора Мајкрософта.
- Амбициозно, нема шта.
- Па како другачије да скупим паре за Хаваје?
- Живите сами?
- Имам цимера.
- Ваш однос?
- Преговарамо на две недеље, кад понестане чистих гаћа и чарапа. Мора неко да однесе све то на прање.
- Често вам је гужва у стану?
- Не. Само радним данима.
- Значи, немате неке услове за рад код куће?
- Одакле вам то?
- Стално вам је гужва, па сам мислио.
- Лоше сте мислили.
- Имате ли хоби?
- Гледање у плафон.
- Јесте ли тимски играч?
- Све зависи с ким.
- Ваш идеалан партнер.
- Црнка, метар седамдесет, груди јака тројка.
- Мислим на сараднике.
- Ко им јебе матер.
- Имате ли пороке?
- Не.
- Значи не пијете? Не пушите. Не дрогирате се.
- Пијем.
- Редовно?
- Кад ми се пије.
- Водите ли рачуна о исхрани?
- Наравно.
- Па како се храните? Здраво?
- Живо.
- Хвала вам што сте дошли. Зваћемо вас.
- Оћете курац.
- Молим?
- Нећете звати.
- Зашто тако мислите?
- Нема теорије да добијем овај посао.
- Што то мислите?
- Зајебавам вас све време.
- Добили сте посао.
- Фала.
- Видимо се сутра у 8.
- Ваљда нећемо.
- Што?
- Јесте се погледали у огледало? Довиђења.