Rulja
Velika skupina ljudi. Razjarena masa. Fenomen zbog kojeg će povučeni bankarski službenik, pokazati svoju mračnu stranu i divljački iskaliti svoj nataloženi bes. Maska koja sakriva kukavičluk, masa u kojoj je jedno lice kamuflirano stotinama drugih. Jedno lice, čiji se identitet gubi, besni zajedno sa stotinama drugih lica, čiji odrazi takođe nestaju, postaju deo kontura rulje.
Bes rulje nastaje zbog besa individualca. Individualca, koji je kao i svoji bezlični saborci, samo "trojka herc" u sklopu ogromne kule od karata. Nadahnut osećajem podrške i pripadnosti, koji često nedostaje ljudskom biću, pojedinac prati onih par ludaka ili junaka, koji započinju pesmu linča i raskola. Da nije tih ludaka ili junaka, ne bi se desile ključne revolucije, sa druge strane ne bi hiljade prestravljenih vojnika zajurišalo u smrt. Slobodan Milošević i njegovi ljudi, ne bi sišli sa vlasti.
Izgubljena utakmica, nacionalizam, pederi, derbi, Kosovo, sve je to balon čija je namena bila da pukne. Pravi razlog, zbog kojeg ulice gore, je unutrašnji problem pojedinca, njegov osećaj nedostatka ljubavi, druge polovine, osećaj beznađa i slabosti, razni razlozi postoje. Pojedinac, nemoćan da se bilo kome lično suprotstavi, oseća se sigurnim u masi i pljuje svoj gnev.
Godine prolaze, lepi trenutci blede iz naših sećanja, a traume, čak i one najbanalinije, ostaju tu i stružu našu podsvest.
Dan D na našim ulicama, a na nekih 50 metara napred, podrugljivo šljašti Mek Donalds.
Ah, jebeni Mek. Sećaš li se kako su decu parajlija, onih sjebanih godina, pokondirani roditelji vodili da žderu burgere, pomfrite, kole i šejkove, dok si ti preživao buđavi đevrek. Tada je za tebe taj odvratni "džank-fud", bio vrhunac dobre klope. Gledaj, neki likovi razbijaju, pridruži im se. Ne boj se, neće biti posledica, niko neće znati da si među ostalima bio i ti, sve je kolateralna šteta. Seti se jebenog šejka i buđavog đevreka, sada nisi sam, sada si deo grupe, iskali svoj bes. Sad mu jebi majku, mali čoveče. Sad mu jebi majku!
