У овом општем медијском лудилу ја морам нешто да запазим. Дакле, дошла група француских навијача у БГ, и дошли Гробари испеглали неке од њих међу којима је један од пребијених француских навијача после неког времена преминуо. То је заиста страшно, с оббзиром на то да се насиље на улицама, а поготово на стадионима отргло контроли. Сваки дан можеш прочитати у вестима: овај пребио овог, група младића убила од батина оног... Дакле, имам утисак да је овај наш народ начисто полудео и изгубио сваке критеријуме за морал и самоконтролу.
Шта мене овде у ствари највише мучи?
ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ДА СМО МИ ТОЛИКО ЈЕБЕНО РЕТАРДИРАНИ? Слушам вести и згражавам се! Највиши српски званичници одају пошту, али то није довољно, и раја се приватила тастатуре па на сајт медијске јавне куће Србије шаље поруке саучешћа. Чак се један, сав сломљен болом, јадан, досетио да једна београдска улица добије назив по имену преминулог!
ИЗВИНИТЕ, ГОСПОДИНЕ ПРЕДСЕДНИЧЕ, КАО СВИ ОСТАЛИ ВИСОКИ ЗВАНИЧНИЦИ И ВИ ПОЛТРОНСКИ РЕТАРДИ, ДА ЛИ СЕ И ЈЕДАН ФРАНЦУСКИ ЗВАНИЧНИК, ИЛИ ЊЕН ДРЖАВЉАНИН, ИЗВИНИО ИЛИ ИЗРАЗИО ЖАЉЕЊЕ ЗБОГ И ЈЕДНЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ У БОМБАРДОВАЊУ 99'? ДА ЛИ ЈЕ И ЈЕДАН ФРАНЦУЗ ОДАО ПОШТУ СТРАДАЛИМ ЦИВИЛИМА, ЗГРАДАМА, МОСТОВИМА ОД БОМБИ КОЈЕ СУ ЊИХОВИ АВИОНИ ТАКО ВЕЛИКОДУШНО СИПАЛИ ПО НАМА?
овај народ има велику душу али кратко памћење...

Врхунац егоцентричности је када си сигуран да на свету постоје само две врсте мишљења: твоје и погрешно.

Реченица мог ћалета којом је изражавао згражавање над сваком врстом музике коју сам слушао.

То је када на фејкбуку лајкујеш сваки статус, резултат квиза, фотку, фото албум, видео који твој/а симпатија/девојка/дечко постави, без обзира што је он факат повраћотина.

То су:

1. Ужасно, ужасно пијани ликови који имају страшне физиолошке потребе, али им је услед силаска алкохола у задње удовиме стајање на истим онемогућено, те су приморани да дотичне потребе врше седећи (или не дај боже чучећи ако су у чучавцу. Међутим врло често може доћи до седања у исти услед поремећаја центра за равнотежу.)

2. Хел оф флејм метросексуалци. Мушкарци којима није довољно да подигну даску и да се олакшају, него су толико ''фини'' да то раде седећи. (уколико се сретнетне са дотичним примерком најљубазније Вас молим да га убијете ужасном, ужасном смрћу. Или најмање што можете да урадите за мене је да га киднапујете, пошаљете ми ПВТ и ја дођем и урадим то уместо Вас. Хвала у напред!)

Ужасно иритантно мало бело кученце са розе подочњацима које наводно не смрди (мислим да је то немогуће, сваки кер има свој воњ). Заиста ми није јасно шта људи виде лепо на њему...

То дете је заправо медицински феномен, једино биће које није настало сједињавањем пениса и вагине већ га је направио МОЗАК!!!

Непревазиђени, непрејебиви, најукуснији, најслађи слаткиш који сам икада јео. Сматрам да је најбољи на свету, иако нисам пробао све слаткише на свету. Једноставно немам потребу да их пробам. Најбоље слатко прави моја баба (то се подразумева), мада има јаку конкуренцију у виду неких завидних, злих баба које га справљају и труде се да буду боље од моје бабе, али џаба им. Једем ја тако јуче теглу слатког од јагода (које ми је омиљено) и одједном ме обузме таааааква туга. Схватим. Све је пролазно. И тегла тог слатког и моја баба. Шта ја да радим кад моја баба умре? Ко ће мени да прави слатко? Кева нема времена, о данашњим караконџулама и роспијама нећу ни да говорим, оне не знају ни јаја да испрже, а камоли нешто сложеније. Тренутно сам много несрећан. Слатко ће убрзо постати митско јело.

Ова гадна врста осипа настаје када несрећник/ца који/a брије бикини зону (зону око свог споловила) реши да упорне длаке обрије у супротом смеру од смера њиховог раста. Кожа подмукло реагује на овај несрећников/цин покушај улепшавања те га/је сутрадан ујутро обрадује неподношљивим сврабом, гомилом ситиних бубуљичица и црвенилом којем би и павијаново дупе позавидело. То даље имплицира махнито драпање дотичне особе, најчешће у неком незгодном тренутку, као и одбијање сексуалних односа због блама изазваног тренутним look-oм његовог/њеног споловила и коже око истог.

Млеко је текућина коју даје крава из својих сиса прерадом траве коју изждере. Истом текућином она храни своје дете - малу краву. Међутим, људи су по природи зли, па су се у овом случају досетили да краду из уста мале краве како би локали ту текућину. При свему томе су сложили причу како је млеко здраво, ња, ња, ња... А шта је заправо истина? Храна која је намењена систему за варење мале краве (а.к.а телета), није намењена човеку, те неки људи имају тешких проблема када пију млеко, јер су једноставно нетолерантни на лактозу. Просто, не могу да га сваре, те долази до стравичних болова у стомаку. Ово се односи на све млечне производе.

То је, често, једини фактор којим жене велику већину мушкараца (познатију и под називом ''свиње'') држи везану за себе. Жена мора вешто манипулисати давањем тог свог цењеног органа мушкарцу јер уколико претера са фазоном часне сестре, може јој се десити да буде којим случајем одјебана од стране дотичног мушкарца (свиње).

1. Текућина која се убризгава пре него што Вам: одсеку ногу, одсеку руку, изваде зуб, изваде око. Служи да ништа не осетите приликом захвата. Мало је зајебано кад престане дејство исте.

2. Прелепа песма ЕКВ-а. По мени једна од најлепших, најпотреснијих, најтужнијих икада направљених, не само због текста који је врхунски, већ и због околности у којима је направљена (Милан ју је снимио пар месеци пред своју смрт, те имам утисак да ју је написао као што је и Моцарт написао Реквијем). Људи се диве овој песми, али махом не разумеј онај део ''смеје се зрцало мојим очима, сребрне бубе зричу, одлазим...''. Сребрне бубе су заправо његове сузе. Сваки пут када слушам песму оно, мало издвојено ''одлазим'' ме развали попут чекића по глави. Милан је заиста отишао, али заувек... Слава му!

То вам је један чика, други по реду муд на свету. Тај чика много воли Србију и Србе. Видите, све остале земље које је посећивао, посетио је само једаред. У Србију је дошао прво у Београд, али му то канда није било довољно, те је очаран лепотом наше отаџбине решио да посети још један српски град - Приштину. Такође је решио и да се на Космету поклони српским манастирима.

Једна од болести која пали људе приликом секса. Златни туш се изводи тако што се у току односа партнер по вама, да простите, попиша. Неки практикују и конзумацију управо сервираног урина. Опет кад погледаш, мање је болесно од копрофагије... Мада је суштина иста - уживање у партнеровим фекалијама.

Имати наркомана у породици је страшна ствар. На сву срећу, неки родитељи на време примете шта им се дешава са дететом па га пошаљу у, најчешће Драјзерову, или неки други рехабилитациони центар, где би требало да се разговором, разним радионицама, лековима, саветима, човек излечи. Један од таквих центара је манастир Црна река. Дивно место, зар не? Религија, љубав, разумевање... Међутим, монаси овог манастира су изумели један револуционарни метод за излечење. Батине!!! И то не било какве батине!!! Него, лопатом сине! Мученика држи неколико силеџија док га један разваљује по дебелом месу - може се видети на клипу из датог нам манастира. Затим корпулентни баја наставља да дотичног несрећника који никако не може да се одбрани разваљује мај-геријима, уракенима, крошеима, директима...
Наравно, немој случајно да сте посумњали да је ово нелегално! Држава Србија је дала дозволу за рад. Такође и господин владика Артемије. Да се у једном правом хришћанском духу, пуном милосрђа и љубави, у људима буквално убија Бог. Што се тиче лекова, ту тек настаје прави хард кор. Лекове дозира управник центра протојереј Бранислав Перановић који је студирао пољопривреду!!! Где је овде медицина? А психијатрија? Хоће ли неко правно гонити дотична говна? Или ћемо им поново дати један сочан лиз по анусу као и у случају Пахомије?

То је оно кад одеш на информативни разговор у полицију па се вратиш ујутро. Е тај први урин који бациш је редовно крвав па се нароцки каже ''пропишати крв''.

Светска економска криза је погодила све сегменте српског друштва - па и СПЦ. Увидевши да је народ увелико почео да се придржава оне златне ''Што треба у кућу у цркву се не даје'' , те да су се услед те златне примања озибиљно смањила, након чувене 1033, СПЦ је решила да крене у нову кампању ојађивања народа под слоганом -Ваше много је нама мало. Помозите сиротој СПЦ.-
Први билборди се очекују у Београду у најскорије време, али и у свим већим градовима Србије.

Социологија каже: Држава се дефинише преко три фактора - становништва, територије и суверене власти. Уколико је само један од ових фактора нарушен, држава је у кризи.

Мислим да ће следећи пример најбоље објаснити овај појам.

То су ликови који у свакој, али свакој ситуацији морају да испадну зајебани.