U ovom opštem medijskom ludilu ja moram nešto da zapazim. Dakle, došla grupa francuskih navijača u BG, i došli Grobari ispeglali neke od njih među kojima je jedan od prebijenih francuskih navijača posle nekog vremena preminuo. To je zaista strašno, s obbzirom na to da se nasilje na ulicama, a pogotovo na stadionima otrglo kontroli. Svaki dan možeš pročitati u vestima: ovaj prebio ovog, grupa mladića ubila od batina onog... Dakle, imam utisak da je ovaj naš narod načisto poludeo i izgubio svake kriterijume za moral i samokontrolu.
Šta mene ovde u stvari najviše muči?
DA LI JE MOGUĆE DA SMO MI TOLIKO JEBENO RETARDIRANI? Slušam vesti i zgražavam se! Najviši srpski zvaničnici odaju poštu, ali to nije dovoljno, i raja se privatila tastature pa na sajt medijske javne kuće Srbije šalje poruke saučešća. Čak se jedan, sav slomljen bolom, jadan, dosetio da jedna beogradska ulica dobije naziv po imenu preminulog!
IZVINITE, GOSPODINE PREDSEDNIČE, KAO SVI OSTALI VISOKI ZVANIČNICI I VI POLTRONSKI RETARDI, DA LI SE I JEDAN FRANCUSKI ZVANIČNIK, ILI NjEN DRŽAVLjANIN, IZVINIO ILI IZRAZIO ŽALjENjE ZBOG I JEDNE SRPSKE ŽRTVE U BOMBARDOVANjU 99'? DA LI JE I JEDAN FRANCUZ ODAO POŠTU STRADALIM CIVILIMA, ZGRADAMA, MOSTOVIMA OD BOMBI KOJE SU NjIHOVI AVIONI TAKO VELIKODUŠNO SIPALI PO NAMA?
ovaj narod ima veliku dušu ali kratko pamćenje...
MARŠ BRE SVI U PIČKU MATERINU!!!
Vrhunac egocentričnosti je kada si siguran da na svetu postoje samo dve vrste mišljenja: tvoje i pogrešno.
Ja, naravno...
Rečenica mog ćaleta kojom je izražavao zgražavanje nad svakom vrstom muzike koju sam slušao.
Od prilike do petog razreda. Na kasetofonu slušam Đorđa Balaševića. Dolazi ćale.
-Sine, šta to slušaš, ljubi te tata? Pa gde ovog izdajnika…
Peti razred do neke druge godine srednje. Sluša se rep, domaći i strani. Cela soba izlepljena posterima crnaca i po kojeg našeg nesrećnika. Ulazi ćale.
-Sine, šta to slušaš, ljubi te tata? Jaoooooo! Kakvi su ti ovo crnci? Koji ti je tamo onaj Dvapac i oni tamo Mob Dep i oni tamo Vu… Vu… Tang… Sine, je l' hoćeš da mi idemo malo kod čike za glavu?
Od druge godine do sredine četvrte. Sluša se HC. Iz sobe trešti Pro Pein. Utrčava matori.
- Joooooooooooj! Jooooooooooj! Ne mogu više ovo da slušam! Ovo vrištanje!!! (gasi vinamp)
Sine, pa šta to slušaš, ljubi te tata? Da mi ipak odemo kod čike za glavu? A? Aj molim te! Ajde. Ajde ljubi te tata. Ajde. To je za tvoje dobro…
To je kada na fejkbuku lajkuješ svaki status, rezultat kviza, fotku, foto album, video koji tvoj/a simpatija/devojka/dečko postavi, bez obzira što je on fakat povraćotina.
Jovana Jovanovic has posted video: Morandi - Save me
Petar Petrovic likes this.
Jovana Jovanovic: Jaaaaaaao, swatkishu pa tebi se ovo svidja? Poceo si da slusas house? Jubiiiim teeee!!! :**** <3
Petar Petrovic: Da, da, pesma je vrh! Odusevljen sam!
(u sebi: Pas me jeb'o da me jeb'o...)
To su:
1. Užasno, užasno pijani likovi koji imaju strašne fiziološke potrebe, ali im je usled silaska alkohola u zadnje udovime stajanje na istim onemogućeno, te su primorani da dotične potrebe vrše sedeći (ili ne daj bože čučeći ako su u čučavcu. Međutim vrlo često može doći do sedanja u isti usled poremećaja centra za ravnotežu.)
2. Hel of flejm metroseksualci. Muškarci kojima nije dovoljno da podignu dasku i da se olakšaju, nego su toliko ''fini'' da to rade sedeći. (ukoliko se sretnetne sa dotičnim primerkom najljubaznije Vas molim da ga ubijete užasnom, užasnom smrću. Ili najmanje što možete da uradite za mene je da ga kidnapujete, pošaljete mi PVT i ja dođem i uradim to umesto Vas. Hvala u napred!)
Užasno iritantno malo belo kučence sa roze podočnjacima koje navodno ne smrdi (mislim da je to nemoguće, svaki ker ima svoj vonj). Zaista mi nije jasno šta ljudi vide lepo na njemu...
Šetam se sa devojkom po gradu i ona spazi neku likušu kako šeta dotičnu spodobicu. Ona:
-Jaaooooo miiiiiicooooo!!! Viiiiiiidiiiii gaaaaaaa!!! :) (sva se raznežila)
-Koga bre?
-Kucu!!! Jaaaaaoooooo!!! Kako je slaaaaaatkooooo!!! Maaajoooo bejoooo pufnastooooo!!! :)))) Hajde da ga pomazimo!
-Ma beži bre, je l' si ti normalna?
-Aaaaaaaajdeeee!!! Što si takav!?
-Neću!
-E pa onda ću ja sama da ga pomazim! (prilazi i mazi džumaru. Bože nek' si mi u pomoći...)
To dete je zapravo medicinski fenomen, jedino biće koje nije nastalo sjedinjavanjem penisa i vagine već ga je napravio MOZAK!!!
JK: Ja mislim da je glavni adut svake žene... Polni organ. A sad biste vi pomislili na nešto što, ovaj, na šta ja ne mislim, naravno. Ja mislim da je ono što vodi ljubav sa svakim muškarcem i ono što... pravi decu... to je definitivno MOZAK.
Neprevaziđeni, neprejebivi, najukusniji, najslađi slatkiš koji sam ikada jeo. Smatram da je najbolji na svetu, iako nisam probao sve slatkiše na svetu. Jednostavno nemam potrebu da ih probam. Najbolje slatko pravi moja baba (to se podrazumeva), mada ima jaku konkurenciju u vidu nekih zavidnih, zlih baba koje ga spravljaju i trude se da budu bolje od moje babe, ali džaba im. Jedem ja tako juče teglu slatkog od jagoda (koje mi je omiljeno) i odjednom me obuzme taaaaakva tuga. Shvatim. Sve je prolazno. I tegla tog slatkog i moja baba. Šta ja da radim kad moja baba umre? Ko će meni da pravi slatko? Keva nema vremena, o današnjim karakondžulama i rospijama neću ni da govorim, one ne znaju ni jaja da isprže, a kamoli nešto složenije. Trenutno sam mnogo nesrećan. Slatko će ubrzo postati mitsko jelo.
Ukoliko slučajno, slučajno, na Vukajliji postoji neka koja zna da pravi slatko od jagoda neka mi se putem privatne poruke javi. Ja ću joj u odgovoru poslati svoju adresu kako bi mogla da mi pošalje uzorak. Ako budem bio zadovoljan uzorkom u roku od nedelju dana šaljem verenički prsten.
Ova gadna vrsta osipa nastaje kada nesrećnik/ca koji/a brije bikini zonu (zonu oko svog spolovila) reši da uporne dlake obrije u suprotom smeru od smera njihovog rasta. Koža podmuklo reaguje na ovaj nesrećnikov/cin pokušaj ulepšavanja te ga/je sutradan ujutro obraduje nepodnošljivim svrabom, gomilom sitinih bubuljičica i crvenilom kojem bi i pavijanovo dupe pozavidelo. To dalje implicira mahnito drapanje dotične osobe, najčešće u nekom nezgodnom trenutku, kao i odbijanje seksualnih odnosa zbog blama izazvanog trenutnim look-om njegovog/njenog spolovila i kože oko istog.
Možete pretpostaviti sami ko je ovog puta u pitanju...
Mleko je tekućina koju daje krava iz svojih sisa preradom trave koju izždere. Istom tekućinom ona hrani svoje dete - malu kravu. Međutim, ljudi su po prirodi zli, pa su se u ovom slučaju dosetili da kradu iz usta male krave kako bi lokali tu tekućinu. Pri svemu tome su složili priču kako je mleko zdravo, nja, nja, nja... A šta je zapravo istina? Hrana koja je namenjena sistemu za varenje male krave (a.k.a teleta), nije namenjena čoveku, te neki ljudi imaju teških problema kada piju mleko, jer su jednostavno netolerantni na laktozu. Prosto, ne mogu da ga svare, te dolazi do stravičnih bolova u stomaku. Ovo se odnosi na sve mlečne proizvode.
Ja - netolerantan sam na laktozu. Ali stvarno. Sva je sreća pa su napravili kravicu bez laktoze, inače mleko do kraja života ne bih više okusio. A obožavam ga. Šmrc.
To je, često, jedini faktor kojim žene veliku većinu muškaraca (poznatiju i pod nazivom ''svinje'') drži vezanu za sebe. Žena mora vešto manipulisati davanjem tog svog cenjenog organa muškarcu jer ukoliko pretera sa fazonom časne sestre, može joj se desiti da bude kojim slučajem odjebana od strane dotičnog muškarca (svinje).
Posle nedelju dana, krene vatanje i to. Ona:
- Maco, nećemo da žurimo. :))))))
Ja (po malo smoren): Ok, ok...
Posle mesec dana, isti fazon. Ona:
- Maco, pa nećemo da žurimo, što si nestrpljiv. :))))))
Ja (prilično iznerviran, al' 'de): Ok, ok...
Posle dva meseca, sve isto. Ona:
-A maco!!! Sećaš se? :))) Nećemo da žuriiimoooo... :)))
Ja: E PA VIŠE U KURAC! IDEM!
1. Tekućina koja se ubrizgava pre nego što Vam: odseku nogu, odseku ruku, izvade zub, izvade oko. Služi da ništa ne osetite prilikom zahvata. Malo je zajebano kad prestane dejstvo iste.
2. Prelepa pesma EKV-a. Po meni jedna od najlepših, najpotresnijih, najtužnijih ikada napravljenih, ne samo zbog teksta koji je vrhunski, već i zbog okolnosti u kojima je napravljena (Milan ju je snimio par meseci pred svoju smrt, te imam utisak da ju je napisao kao što je i Mocart napisao Rekvijem). Ljudi se dive ovoj pesmi, ali mahom ne razumej onaj deo ''smeje se zrcalo mojim očima, srebrne bube zriču, odlazim...''. Srebrne bube su zapravo njegove suze. Svaki put kada slušam pesmu ono, malo izdvojeno ''odlazim'' me razvali poput čekića po glavi. Milan je zaista otišao, ali zauvek... Slava mu!
