Од прилике до петог разреда. На касетофону слушам Ђорђа Балашевића. Долази ћале.
-Сине, шта то слушаш, љуби те тата? Па где овог издајника…

Пети разред до неке друге године средње. Слуша се реп, домаћи и страни. Цела соба излепљена постерима црнаца и по којег нашег несрећника. Улази ћале.
-Сине, шта то слушаш, љуби те тата? Јаоооооо! Какви су ти ово црнци? Који ти је тамо онај Двапац и они тамо Моб Деп и они тамо Ву… Ву… Танг… Сине, је л' хоћеш да ми идемо мало код чике за главу?

Од друге године до средине четврте. Слуша се ХЦ. Из собе трешти Про Пеин. Утрчава матори.
- Јооооооооооој! Јоооооооооој! Не могу више ово да слушам! Ово вриштање!!! (гаси винамп)
Сине, па шта то слушаш, љуби те тата? Да ми ипак одемо код чике за главу? А? Ај молим те! Ајде. Ајде љуби те тата. Ајде. То је за твоје добро…