Boljka koja muči osobe, koje smatraju da su sve aktivnosti ne vezane za studije potpuno nebitne, i za koje je razlika između devetke i desetke nepremostiva. Predstavlja nagle izlive različitih emocija, radosti, olakšanja, besa pa i agresije. U takvim situacijama "budući akademski građani", zavisno od ocene koje su dobili na ispitu, praktikuju različite metode dokazivanja okruženju, da im bela košulja ne gine, ne zna se samo na koju će stranu biti vezana. Zdravom posmatraču, ovaj prizor liči na "Samit šizofreničara jugoistočne Evrope", i dokazuje mu da preokupacija bilo kojom aktivnošću, ne utiče dobro na mentalno zdravlje pojedinca.
Čekaju se indeksi sa upisanim ocenama, studentarija reži, sikće, i haotično šetka po prostoriji. Asistent prilazi sa ocenama, a masa se divljački otima o indekse, k'o gladni četnici o masnu gibanicu. Kako su dograbili indekse, započinje sprintersko listanje do stranice sa ocenom, nalik na nekadašnje prelistavanje "Beobankinih" štednih knjižica, od strane starijih gospođa. U zavisnosti od rezultata, gubljenje i ponižavanje poprima različit oblik.
U prvu kategoriju spadaju bezživotni apstinenti, koji su se nadali devetci, a ipak, gle čuda, dobili deset. Model ponašanja za ovu priliku, preuzeli su od šampiona Pinkovog serijala "Zvezde Granda". Nakon neartikulisanog vriska, sledi bacanje na kolena i blago podizanje ruku. Fale samo Sale, Brena i blještava bina.
Drugu kategoriju čine ljudi kojima je navodno laknulo jer su prošli ispit. Nadali su se većoj oceni, ali svesno igraju na kartu kojom zavaravaju sebe, i bezuspešno pokušavaju da zavaraju okruženje. Lice im je ukrašeno kiselim fejkovanim osmehom, a kada saznaju da si dobio veću ocenu od njih, videćeš tu zlobnu sliku u njihovim očima. Sliku koja govori da bi ti najradije odgrizli uvo, k'o Spiridon Tašku Načiću u filmu "Davitelj protiv davitelja". Nastavljaju da se kiselo smeju i prave haotične pokrete rukama, koji odlikuju feminizirane muškarce, dok pokušavaš da se od njih spontano udaljiš.
Nosioci treće, a ujedno i najzajebanije kateogorije su nadrkane nedojebane devojke, koje ne svršavaju od kurca, već od desetke. Nezadovoljne nešto nižom ocenom, oslobađaju ognjeni gnev. Ukoliko primete da iako si dobio identičnu ocenu, ne smatraš da je došlo do intergalaktičke turbulencije, i da zapravo nije uzdrman sklad zakona u kosmosu, njihov gnev će biti usmeren ka tebi. Da mogu, uhvatile bi te za grkljan i podigle k'o stolicu na jevrejskoj svadbi.
U ovakvim situacijama, predlaže se pojedincu, da pokupi svoj indeks sa mediokor ocenom, šmugne što pre i ostavi hijene da reže i sabiraju utiske. Onda se uz pivo u jeftinoj rupi, može odmoriti od ispitnog roka, razmišljati o svakodnevnici i stvarima koje dodaju bar malo boje u naše sive, smušene živote.
Malo obajašnjenje za sve ne-vegeterijance mekog srca... Svinjokolj je velika periodična proslava koju slave svinje iz svinjskog kulta "Velike Kobasice na nebu", koje se završava kolektivnim samoubistvom. Naime, ove svinje su toliko posvećene svojoj veri da one same izvrše samoubistvo, i to često činom sepuku-a (harikiri za neupućene), sa potonjim nabijanjem na ražanj... Tolika je njihova odanost Velikoj kobasici (i prvom Čvarku, njegovom sinu), da ni potpuno vađenje utrobe neće sprečiti njih da okončaju svoj naum. Najveće i, logično, najvernije i najpoštovanije svinje će čak ići do te mere da će same da iskomadaju svoje telo i naprave kobasice, slaninu, čvarke i slično.... Tako da, dragi ne-vegetarijanci (ali ipak nežnije duše), činom žderanja prasića i prasećih proizvoda, mi zapravo iskazujemo svoje poštovanje prema ovim hrabrim, hrabrim svinjama... Prijatno!
Citat iz svetih spisa "Put Velike Kobasice do Mesare Na Nebu": Skviič, skviiič, sviiiiič! Grok! Sviiiič..... Skvič!
Tendencija slabih i nesigurnih ljudi, ili jednostavno ljudi koje nema kuče za šta da ujede, da vade sebi prosek upotrebom drugih ljudi u tu svrhu. Ogleda se u manijakalnoj upotrebi reči ''moj/moja'', odnosno ''naš/naša'' i može se prepoznati na više nivoa:
1. Nivo veze. To je kad se osećaš inferiorno u odnosu na svog partnera. Npr. kad ti je devojka ribidžona i po, a ti nikakav, pa ona okači svoju fotku na neki forum gde svi izbalave na nju, a ti imaš potrebu da dođeš i napišeš ''To je MOJA devojka!'' (u prevodu - ja sam golja, ali mi je devojka pička i po i zato svi mogu da mi ga duvaju). Ili kad imaš potrebu da pri svakom pomenu svog partnera dodaš i ''moj'' - ''MOJ Relja ima sve desetke!'', ''Na MOG Balšu se sve ribe lože jer je tako hot!'' (u prevodu - on je zgodan, a ja ulazim u tridesete i polako se raspadam, ali nema veze - on je i dalje zgodan, pa su ostale ljubomorne na mene).
2. Nivo braka. Isto kao ovo iznad, samo malo drukčije, tj. ozbiljnije: - Što si napustila fakultet? - Porodica, obaveze, deca... Ali MOJ Balša je glavni menadžer svoje firme za Balkan! (u prevodu - ja rintam po ceo dan kod kuće, cedim krpe, mužu ne smem da pisnem. Ali ropstvo je okej sve dok je plaćeno).
3. Nivo porodice. To je kad stupe deca na scenu i postanu mali genijalci, pa ljudi njihove uspehe pripisuju sebi: ''MOJA Sintija je pobedila na gradskom iz istorije!'', ''MOJA Sintija je najbolja u razredu'', ''MOJA Sintija govori tri jezika!''
4. Lokalni nivo. To je kad te u tvojoj selendri ujebavaju kako stignu za vreme osnovne i srednje škole, a onda kad odeš odatle i postaneš neko i nešto, uzmu pa te svojataju, jer si ti, je l' te, njihove gore list: ''Deco, iz naše škole su oduvek izlazili najbolji! Evo, NAŠ Mile iz generacije dvehiljadite je postao doktor nauka, bio je i intervju skoro sa njim na TV-u - to je NAŠ uspeh!'' (u prevodu: Nije bitno što Mile nije dobio ni dinar od škole kad je trebalo da se ode na takmičenje i što smo mu stalno gušili kreativnost. Bitno je da je NAŠ!)
5. Globalni nivo. Kad neko ode trbuhom za kruhom u beli svet, jer je ovde nailazio samo na saplitanja i podsmeh od strane degenerisane mase koja će ga kasnije decenijama veličati:
Tipična Srbenda: Crknite, glupi Ameri! Tesla je bio NAŠ čovek! SRB!
A kad je trebalo da se uloži neki dinar u njega, okretala se glava sve dok nije došao kod ''glupih'' Amera...
Pandan Ciganima u životinjskoj društveno-socijalnoj strukturi. 20 sati dnevno spavaju,tri sata dnevno jedu bambus,ali su glavni likovi svih humanitarnih akcija,svih skupljanja love za životinje i svih proseravanja ekologa i nevladinih organizacija. Nije potvrdjeno ali sumnja se da onaj jedan preostali sat svoje dnevne rutine provode smarajući druge životinje da im obrišu šajbnu i žickajući još malo bambusa.
-E brate lave daj neki dinar,'će da izumremo k'o vrsta kažu oni s' Eniml pleneta. -Teraj se bre u kurac idi radi nešto,osim onog što se pojavio u Teken trojci pre 10 'dina niko iz vaše vrste nije uradio ništa komplikovanije od branja bambusa u životu. -E bre lave jesi rasista i fašista,odo' da te kažem Bono Voksu.
Jedinstvena vrsta čoveka koja na saobraćajnom lancu ishrane leži negde između nervoznog taksiste i tru kamiondžije. Nedovoljno zajeban da nekome olupa glavu pajserom, ali previše nadrkan da bilo kome oprosti skretanje bez signalizacije. Lik koji je pedagošku struku kalio na borbama petlova u Kneževcu i čiji je prag tolerancije tanak koliko i gume na njegovom Jugu. Posao mu se pretvorio u hobi, a hobi u posao.
- Ajde druga, eto ti ga ležeći. Gas, gas, teraj u treću. Koči! - Št...? - Uspori, jebo te otac ludi, gledaj je! Jaooo, kako se utegla, još u narandžastom. Rastrgo bi je, sunce joj jebem. Obožavam narandžasto, još kad su tako mlade, majku mu... Jel se kurvaš ti? - Molim? - Razumem te ja, pošten si ti čovek, šta će ti kurva. Ajde treća. Znaš Arsu iz Petnestice? - Zn... - Ja i on se stalno kurvamo, zato smo tako i dobri ortaci. Migavac, levo. Kakvu sam malu navato preksinoć, odro sam je od kurca. - Da nastavljam pravo? - Pešaci su govna, najgora sorta ljudi na planeti, zapamti moje reči... A? Da. Sve pizda do pizde. Stani ovde, moram tiket da uplatim. - Šta igrate, utorak je? - Šveska druga, mali, sve zicer do zicera.
