Vvukajlija
prijava

Religija

Sinonim za ljudsku glupost, za ljudsko neznanje.

Čovek se oduvek služio religijom kako bi njome objasnio sve njemu nerazumljivo i nedokučivo. Zamislimo svet, gde je ova pojava i nastala, čoveka koji je tek evoluirao i počeo da shvata svet oko sebe. Tim prvim ljudima je čudo bilo i sunce koje svaki dan izlazi, i kiša, i ostale manifestacije prirode. Kamoli ako se desi da neko iz čopora nastrada, npr.od groma, kako na to da gleda takav čovek? Nikako! Eto neko, nešto ga je kaznilo...nije bio dobar, svi bi to pomislili. A jednostavno čovek je glup, bio i ostao, svaka 'viša sila' ga zavara, slaže. Tako je i dan danas. Samo što mi jedna stvar u svemu tome nije jasna, kako to da gotovo uvek strada onaj dobar čovek, a 'govna' uvek 'isplutaju'? Nažalost, ova pojava, religija, opstaje, tik uz glupost čovekovu, i čini mi se trajaće dok je i nje. Nekako ne idu jedna bez druge.

DADalibors · 14. dec 2008.
Komentari · 8
LA
Lab14. dec 2008.

Bilo bi dobro kad bi na vukajliji uveli pravilo da smes da das, recimo, 5 -/+ na dan, ali da to mozes da preneses na naredni dan i da na jednu definiciju das vise -/+. Veruj mi, mesecima bih stedeo minuse za ovu definiciju.
-

MR
Mstislav Rastropovic30. jul 2009.

Ovo je jedna od retko glupih definicija. Ako stvari tako stoje, kako je premudri Dalibors objasnio, kako onda objasniti postojanje religije i nakon toga što su ljudi demistifikovali 'sve ono nerazumljivo i nedokučivo'? Ljudi su odavno prestali da divinizuju prirodne stihije, štaviše u ogromnoj meri su ovladali prirodnim zakonima ali religija i dalje postoji. Predmet Daliborsove kritike je neko praistorijsko društvo i njihov sistem verovanja. Ali stvari su se od tada znatno promenile. Čovek je naučio u velikoj meri da gospodari prirodom, ali je i dalje religiozan. Što znači da uzrok postojanja religije nije u nepoznavanju i nekritičkoj percepciji prirodnih pojava, već u traženju i nalaženju Smisla života S ONE STRANE ove empirijski date realnosti.
Uostalom, dovoljno je samo ukazati na religiozne naučnike. Njihova pobožnost nije bila izraz inertnog poštovanja maglovito zamišljene tradicije, već su oni sami izričito tvrdili da je njihova religioznost rezultat upravo naučnog istraživanja, posmatranja i proučavanja prirodnih fenomena. (Najpoznatiji primer je Ajnštajn, a ima ih još dosta). Ako i dalje ostanemo pri tezi iznetoj u ovoj definiciji, možemo samo logično zaključiti da svi ti naučnici (sa Ajnštajnom na čelu) nisu baš najbolje razumeli nauku kojom su se bavili.
Nauka nema problem sa Bogom, tj. sa religijom kao ni religija sa naukom. Predmet izučavanja nauke je prirodni svet, a Bog je (ako se u Njega veruje) iznad prirode. Zato naučnici mogu samo da naslute Božije postojanje u vidu nekog Nadbića koje je celu tvorevinu stvorilo i smisleno uredilo, ali ono se ne može matematički izračunati, racionalno objasniti i empirijski dokazati. Baš zato što Bog kao nadprirodan ne može biti predmet i objekat prirodnog proučavanja. Bog koji bi se mogao naučno definisati više ne bi bio Bog. To bi značilo da možemo Boga 'strpati u džep', potpuno ovladati njime iako je on beskrajno iznad nas. Što znači da se u njega jedino može verovati. Rukovoditi se intuicijom. A veru i intuiciju ne treba stavljati u drugi plan i smatrati ih nižim osećanjima od racionalnog prosuđivanja. Drugim rečima, ne treba imati religiozan odnos prema nauci!

Prijavi se da bi komentarisao.