Rođeni psovači
Људи којима од рођења почињу псовке да улазе у речник. Прва реч им је "пуси кулац", али за разлику од осталих родитеља њих неће грдити већ ће бити срећни јер сви укућани псују као кочијаши. Како постају старији добијају већи фонд псовки. Те псовке нису оне кратке и једноставне које сви ми користимо (једи говна; пичка ти материна...) него дугачке, са значењем и врло добро осмишљене (јебем ти семе и племе; јебем ти слику оцињу ненасликану; носи се у три лепе пизде мајчине одакле си и дошао...). Псују они и када је нешто лоше, и када неког хвале (види га мали што је леп јеб'о му пас матер...).
Проблем настаје када су већ одрасли људи и ни једну реченицу не могу да изговоре без псовке. Некад покушавају да избегну псовање неким узречицама или томе слично, али врло често безуспешно.
-И Ви тврдите овде на суду да нисте учинили прекршај?
-Нисам, часни суде, јеб...сто му громова...
-Хммм...а реците нам да ли знате ко је то урадио?
-Боли ме курац...овај...хммм оћу да кажем болим ме курац да не кажем шта, овај боли ме да не кажем шта, овај...знате шта сам хтео да кажем већ...
