То је онај мали део града који те зна од најранијих почетака. Место у коме си преживео све, место у коме си одрастао.

Први пут се с њим упознајеш недуго након долажења на свет. Шетају те туда, туда се крећеш, навикаваш полако на њега. Почињу први кораци, прво јурење за лоптом. Упознајеш другу децу, која ће ти касније бити као најближи род. Са њима проводиш време, дружиш се. Одрастате, заједничко упознавање света који вас окружује. Све вам је то лепо тада звучало. Нисте знали колико су људи покварени. Деца. Не видите разлог зашто би ико био такав. Одрастате као под стакленим звоном. Далеко од срања, далеко од реалности. Неки и немају тако детињство, неки одмах упознају право лице. Али не и ти. Полако крећу и прве симпатије. Наравно, одбијаш да признаш како ти се свиђа Јелена из Б ламеле. Гађаш је нечим како би јој то, на неки начин, ставио до знања. Ту су и прве партије жмурке, партије кликера. Осмех док идеш кући, након освојених пар лепотанера. Прва одерана колена си имао као трофеј за најбољег нападача у екипи из краја, а и као доказ да ће бити некад нешто од тебе у фудбалу. Прва маштања о професионалној фудбалској каријери су ту. Мислиш, открио си свој позив. Први полазак у школу, препричавање утисака старим другарима из краја. Нешто касније пада и први пољубац. Први кец у школи, сакривање контролног недалеко од клупице код терена. Прва туча, клиначка. Прве сузе. Место на коме су ти украли први бајс. Тада већ полако упознајеш свет, разбијаш стаклено звоно. Излазиш напоље, ниси више клинац. Фудбал се више не пика тако често као некада. Недостаје ти то понекад. Сада блејиш са ортацима из краја. Циркате прво пиво, прве пљуге издувате баш ту, где сте некада после фуцера маштали о фудбалској каријери. Сада је то иза вас. Бледе успомене, само трагови оног што је некад било. Добијаш прве озбиљне батине. Прва озбиљна веза. 'Ватање на клупици поред. Прве праве сузе као последица раскида. Сада си провалио шта значи ''прва љубав''. Одлазак у средњу школу. Фудбал је скроз избачен из употребе. Сада варите, а некада сте вијали лопту. Само се осмехнеш када неко спомене та времена. Прва колективна туча. ''Нико не сме да ми дира ортака са ким сам одрастао, бре!'' Као браћа сте. Држите се заједно, пијете заједно, излазите заједно. А онда, све пукне. Заврши се средња, свако на своју страну. Све што ти је остало је успомена на давно прошла времена и родни крај, место у коме си прошао и кроз сузе и кроз смех, место у коме си одрастао. Поносан си на њега јер ти је толико тога пружио.