- И добро, шта сам ја теби говорио пре две године?
- Знам, јебига, нисам хтео да слушам.
- Све ти је узела на суду, где ћеш да живиш? И папагаја Кићу је присвојила.
- Па зато сам и дошао, да те питам да ме примиш на једно месец дана док се не снађем. Упознат си са ситуацијом. Знаш и сам како је била лепа, месната, јебозовна. Додуше и сад је. Мислио сам да такву после ње нећу наћи и пожурио да је женим. Сећаш се да у почетку никад није правила чак ни проблем кад је требало текма код мене да се гледа. Ал' онда било шта било. Ђубре, бре, ђубре! Требало је да знам шта се јебе, а шта се жени.
- Видиш, она ти је као онај розе Бруфен ако се сећаш. Натера те онај слатки прелив да загризеш, а кад загризеш, не можеш испрати горчину ни расолом из бурета.