Salveta
Tajno oružje starih majstora. Parče papira na kom su ispisani najiskreniji stihovi, najinteresantnije priče, najbolja dela, najvećih umetnika. Rekvizit koji ne može da zameni ni 100 kompjutera, ni brdo para. Čovek koji ni jedno svoje delo nije napisao tokom pijanstva u nekoj kafani, jednostavno, nije umetnik. Istina je u alkoholu, a njeno ovozemaljsko otelotvorenje je na salveti. Dim, izmaglica, jak miris šljive, odabrano društvo, salveta. Priča teče. Svaka reč dobija novu dimenziju i izrađa novu istinu. Jedan iz ekipe se hvata za džep, ništa, jakna, opet ništa. Nema ni olovke, ni blokčeta, a misli nadleću jedna drugu. Pozajmljena olovka, zgužvana hartija, nečitko napisani redovi, a svako naredno slovo nosi dublju istinu od prethodnog. Tekst odiše iskrenošću, spontanošću, ima dušu. Da je bolji ne bi valjao. Savršen u tolikoj meri da bi bio savršen. Dim, izmaglica, jak miris šljive. Nirvana. Salveta dugo stoji skrivena u najmračnijem delu fioke, sve do onog trena kad dotična osoba ne naleti na istu i ne odluči šta će sa njom. Velika priča ispričana na malom parčetu papira. Priča koja nedugo zatim postaje delo koje će možda biti prevaziđeno na isti način, u birtiji, sa salvetom.
Сантјаго Коровјов · 3. maj 2011.
