Пар дана уочи Светог Илије...

ОТАЦ: Ае сине полази. Идемо на село прасе једно да изаберемо.

СИН: Ма дај бре, ћале. Ко још слави славе? То је на нивоу Средњег века.

ОТАЦ: (побесни) Ае не кењај ми, јебиветру један него ај полази. Дал си ти свестан да је Свети Илија најбитнија српска слава и да њега највише људи поштује и слави?

СИН:(сморено) Знам бре, ћале, ал...

ОТАЦ: (подиже га са столице) Ако знаш, ае онда полазимо. Доћи ће пуно људи, можда боље одраслог вепра да кољемо?

Пар дана касније, велики празник Свети Никола. Отац, домаћин, одлази у двориште да дочека госте, жена и ћерка завршавају са намештањем трпезе, а син игра неке Кантер Страјкове на компјутеру. Гости улазе и одмах наваљују на печење, пасуљ и остале ствари. Након пола сата, стиже и поп.

ПОП: Добро, хајде да се бацимо на посао пошто журим на још четири славе вечерас (узима славски колач, отац, син и кум(?!) хватају колач) А сада, блаблаблаблаблаблаблабла, АМИН!
Колач је поцепан на четири дела и наравно кум је узео највећи. Поп онда навали мало на печење и вино, па покупи прње и оде.

Гозба траје већ добрих два сата. Гости су сви мртви пијани, трећина њих спава, трећина прича о политици а трећина кампује испред ВЦ-а, како би пропустили сво оно вино кроз бубреге. Отац гледа у икону и крсти се.

Прошла је поноћ и гости се полако разилазе, осим оних мртвих пијаних, њих домаћица смешта у гостинску собу и на таван (евентуално). Остали гости се гегају ка улици и певају четничке песме. Домаћин их испраћује, затвара врата и седа на кауч.

ДОМАЋИН: Жено! Банкрот смо!

ЖЕНА: (из кухиње) Па како смо банкрот?

ДОМАЋИН: Ето тако, све паре потрошисмо. (чује се звоњава на вратима) Ко ли је сад, Бога му божјег?

Отвара врата и затиче два пандура.

ПАНДУР 1: Добро вече.

ДОМАЋИН: Добро вече, откуд ви у ово доба?

ПАНДУР 2: Добили смо пријаву да људи из ове куће са тавана гађају пролазнике говнима.

ДОМАЋИН: (смеје се) А то су ове пијандуре горе што не могу се врате до куће.

ПАНДУР 1: Одведите нас горе, мораћемо све да их приведемо.

Одлазе на таван.

ПАНДУР 2: (отвара врата) Ау, овде се неко опасно усро!

ПАНДУР 1: Стављај гас маску па покупи сву ову господу.

ПАНДУР 2: (викне) Зови појачање, ево га Шарић! Брзо зови!

Пола сата касније, гомила полицајаца и специјалаца изводи пијане госте, Дарка Шарића (лудог од дроге) и домаћинову фамилију у марице.

ПАНДУР 1: Ухапшени сте због сакривања криминалца. Имате право да ћутите, али све што будете рекли биће...

ДОМАЋИН: Добро, добро, знам процедуру, и прошле године су ме апсили.

ПАНДУР 1: Па зар и прошле?

ДОМАЋИН: И прошле, и препрошле... И то све због ових јебених гостију! А и због овог јебеног Светог Илије! (буљи у небо) Крв ти јебем, опет сам због тебе банкротиро, јебо ме магарац што те уопште славим! Пу! Ае уради нешто ако смеш, лопове! Био би одличан политичар... (ту га спичи гром)