Srpska reklama
Dok se širom sveta propagandne ideje kristališu i evoluiraju, dok Koka–kola daje lekcije Pepsiju i udara temelje jednoj novoj, bartonovskoj viziji reklamiranja, a marketinški timovi svetskih kompanija se neprestano uvećavaju, u Srbiji Dragan Nikolić i Milena Dravić besomučno ispijaju kafe u zavejanoj lovačkoj kolibi negde u planinama Mordora.
Reklame za deterdžent svode se na to da postoji bar jedan koji je gori od ponuđenog. Ako nam to nije dovoljno, obogaćene su najgorom mogućom glumačkom ekipom i ponekim detetom koje nikako ne sme da bude ružno, jer mora da razneži babe besne na one beščasnike što se opet potrsiše u Velikom bratu.
Tu je takođe starosni Tele šop, koji glumom na nivou reklame za imalin iz 68' i sinhronizacijom animiranog filma “Umočiću” pokušava da ti objasni zašto ti je priručna polir-mašina za manžetne najpotrebnija stvar na svetu govoreći ti ko se sve pomoću nje spasio i oženio i čije sve slatko ne bi bilo danas na ovom stolu.
Imamo i brojne pokušaje originalnosti koji su došli kao posledica sezonske inspiracije, poput “Ceresit lepak” reklama u kojima džakovi igraju fudbal(već vidim građevinara kako ga zbog toga kupuje), jebu se, beru artičoke itd, ili Novak Đoković reklama, koje svojom kreativnošću predstavljaju vrhunac domaćeg EPP-a.
Naime, Đoković igra tenis protiv onog proizvoda koji treba da kupiš.
Ostatak propagandnog tereta uglavnom snose miljenici nacije, ljudi sa Farme.
(DING DONG)
Milena, otvaraj, stigli Deda Mrazevi!
syngrafeas · 17. jun 2011.
