Stejdž sufler
Za razliku od pozorišnog suflera, ovaj niti je plaćen za svoj posao, niti je sakriven, a ponajmanje nije šaptač. Naprotiv. Ovaj koncertski derač iz prvog reda iz nekog samo sebi znanog razloga misli ne samo da je najbolji ortak čitavom bendu, nego i njihov menadžer. On je taj koji je na svoja pleća primio plemenitu misiju da bude njihov savjetodavac i usmjeritelj kroz njihovu svirku. On je njihov Vergilije koji ih brižno vodi kroz krugove pakla (koji je on sam stvorio). On će da im kaže šta će sljedeće da sviraju, i kako će to da sviraju. On će da im govori tekst unaprijed. On će i da uzme pivo koje je gitarista nehajno (i sigurno ne bez razloga) ostavio njemu na dohvat ruke. On će i da ih zalije tim istim pivom, da ih osvježi i razgali.
On će da im kaže sve što oni treba da znaju. U odsudnom trenutku, on će to i da im pokaže. Uostalom, njemu je mjesto na bini, kraj njih. A oni debili iz obezbjeđenja jednostavno ne kapiraju njihov odnos.
Tooo Taske! A sad solaža, ono tn-tn-džn–džn-džn–džndžn, ovako, ovako! E, tako, bravo, bravo, tooo! Jesam vam rek’o, jesam rek’o, a, a? Moj čo’ek!
Ne to, bre, neeee! Drž’ pivo i daj ’vamo taj mikrofon!
