Оно што ће коментатори спортског новинарства рећи за играча који се поклапа делимично или потпуно са дефиницијом испод.
Ради се о фудбалеру пре свега.
Не било који. Онај неки из: Чајнаре, Јужне Кореје. Израела, Африке...
У двадесетосмом љету господњем је, игра задњег везног, по команди и штопера.
Агент дотичног, методом баронизације одради неки већи, јачи и богатији клуб да га потпише.
То је то, мишн акомплишт, ујдурма успела. Потписао је на три сезоне.. За Интернационал(жабари).
Тренинзи иду, дотични игра добро, лоше, како год, мењају се тренери, менаџери...
Он остаје.
Неће у другу екипу, овде је бања.
Ма кога боли мочуга сада, за некада славни Интер.
Прелазни рок активан као и увек, продужетак уговора дотичног пада у заборав услед довођења неких суперзвезда(на први и други поглед) у тим.
Прође тако, седам сезона, узео је куп Италије у другој сезони у клубу, доста.. Одиграо је стодвадесет мечева, дао дванаест голова.
Поента, није ни играо како треба, а згунуо је милионе, **Крај.**
Дотични има тридесетпет љета сада, време га гази, мора се мењати место обитавања.
Стижу вести од агента хуље из занзибара, тражен је од екипе која се бори за наслов првака(тако бар новинари преносе) у Турској. Оп, на кеца иде, еуфорично, по **ЧАК** други трофеј каријери, не рачунајући другу лигу своје земље коју је покорио као млада нада са деветнаест љета.
Потписао је.. Врхстра, обрнуће још милионче.. Титулу ће моћи да види само у музеју противничке екипе.