Svi koji stanuju van divne nam prestonice Beograda i jos po kojeg veceg grada, vrlo dobro su upoznati sa ovim fenomenom. Tehnicka skola. Obiluje smerovima treceg stepena, i mozda po kojim cetvorostepenim smerom, uglavnom tipa pejzazne arihtekture, koju, nemam nameru da vredjam, ali cirka 28 od 30 djaka u razredu upisu jer im nista drugo nije palo na pamet.
Devojaka otprilike nema ni za lek, sve se sastoji iz gradskih i prigradskih mangupa, koji su upisali srednju skolu cisto da zamazu kuci oci, da ne bih odma' morali da se sele u kanal pod neki auto, na posao tipa "skini kapu da ti nesto objasnim" ili za neku cetku, i da se pentraju po skelama ovako rano.
Klozeti po ovim skolama su iscrtani kosturskim glavama, vrata i zidovi zacrnjeni upaljacima, vrata od wc-a naravno probijena udarcima pesnicama, jer se mora znati ko je glavni master u skoli!
slavine pokidane, a za saltere od struje suvisno je bilo sta i reci...
nastavnici rizikuju svoju licnu bezbednost davanjem jedinica nekom lokalnom djilkosu, a popravni ne bi smeli ni da zamisljaju.
ako se bilo ko iz druge skole nadje u blizini, obavezno dobija epitet " gimnazijalske ili neke druge picke" i pristupa se masovnom verbalnom duelu sa njim koji prerasta u fizicko obracunavanje, naravno sa dobro poznatim ishodom.
ako neko upise gimnaziju pa ukapira da nije zvaka za seljaka, pa se premesti u ovu "urban style" skolu, mora mu biti jasno da ce bas do prvog polugodista svakodnevno biti sikaniran, dok prvi put sa drustvom ne obije trafiku, ispicka lokalnu grupu penzionera, ili otkine po koji saobracajni znak.