Uljuljkati se
Bezbrižno se prepustiti i utonuti u pogrešan trip o apsolutnoj sigurnosti.
- Ćao, brate, šta ima?
- Evo, smorio sam se kao baštenski patuljak.
- Što, šta se desilo?
- Ostavila me je Milica.
- Ništa čudno, ona je prepička, neće sigurno da bude sa tobom.
- Molim?!? Kako to misliš?
- Pa brate, ti kad si je smuvao, kao da si završio posao, bleja po ceo dan, kladža, nemaš posao, pustio stomak. Uljuljkao si se mnogo, dobro je ovo, malo da se trgneš.
--------------------------------------------------
- Imaš li i ti utisak da je narod sve više u blatu?
- Otkud ti to, evo, meni baš gradske vlasti grade novu crkvu ispred zgrade, sve cveta...
- Ne zajebavaj bre. Nije mi jasno, narod ćuti, novinari ćute, a govnjavije nikad nije bilo. Gde su pištaljke, protesti, bojkot dnevnika? Nema ni jebenih grafita!
- Ma neka ih, neka se uljuljkaju još malo, više će za par godina da ih boli.
- Za par godina?!? Ne, brate, pogrešno je. Uljuljkaćemo se mi u svest da je ovako normalno. Već jesmo. Je l' ono beše ovaj Zemun-Borča most, zbog kojeg ti i prave tu crkvu da ga osveštaju kad za samo godinu dana sagrade još tu jednu raskrsnicu koja nedostaje, još uvek nema ime?
