Mozes pisati uz veta,r niz vetar. Mozes ga samo gledati. Sam, posmatrati nevidljivo pomeranje vazduha. Cutis i gledas u prazno. Mnoge je vetar nasukao negde. Mnogo je puteva promenjeno. Prosto iskljucis motor i budes deo pesme deo nezaprljane price, deo univerzuma. Cisto dok ne mislis dok ne radis. U sebi imas milione godina evolucije i borbe kojoj dugujes svoj izgled i potencijal. Citas, gledas, vidis, menjasi nikad ne stajes putnice. Bilo je mnogo putnika pre tebe i bice ih jos. Nema utabanih staza.. Ides dok cuka kuca. Ko zna kakav je put pred tobom. Samo pognute glave.