Prvo što trebamo da se zapitamo, pre nego što uopšte počnemo da diskutujemo o njoj, da li je ovo država u državi ili najobičnija pokrajina od koje jedino prestonica ima neku korist? Iakreno, više to niko ne zna. Znate, mišljenja su različita pa mnogi kažu, obično južno od Save i Dunava, da će to za par godina biti zasebna država, da će deci iz Vojvodine koja se školuju u Šumadiji (Kovinci u Smederevu, Pančevci u Beogradu, ...) trebati pasoši da bi dolazili do svojih obrazovnih ustanova, i sl. Realno gledano, niko u ovoj prelepoj niziji ne obraća pažnju na to. Svako ima neki svoj život, svoju priču. I nije kao u južnijim delovima Srbije, da kad dođu gosti iz daleka, da se svi nakače na ogradu i bulje u dvorište k'o da nikad nisu videli gastajbajtere. U Vojvodini je malo drugačije, slično kao na zapadu. Imaš komšije, ali kao da ih nemaš. Nije bitno da li živiš u većem gradu ili manjem mestu, dnevno u kuću dođe svega dvoje, troje, retko kao četvoro ljudi.
Isto tako, Vojvođani imaju najlepši dijalekat. Nije kao po Srbiji, gde ima frljanja sa padežima, razvlačenja reči i užasnih akcenata, o turcizmima da ne pričam. Ne, pravi Vojvođani, da kažem, domoroci, imaju onaj prijatan, nežan i pomalo ubrzan govor sa onim karakterističnim šuškanjem, kao u Bojana Pajtića i Nenada Čanka. Ovde možeš da budeš i Srbin i Mađar i Čeh, Poljak, Rus, Rumun, Englez, Avganistanac, Bantu-crnac, ma šta hoćeš, niko ti ništa neće reći, ovde su svi jednaki. Ovde postoji šest službenih jezika, i nema nikakvih praznih predrasuda o ovom, onom, svi smo isti, bilo da smo crni, beli,žuti i sl.
Za Vojvodinu kažu da je ravna i da joj je to jedina mana. I svi prave grešku, jer tamo gde je brdo i litica, tamo ne može da se seje ništa, dok sama Vojvodina bez problema može da nahrani đuture pola Evrope, što je je. Nije nešto velika, ali kad vozite njenim, ko lenjirom povučenim putevima, imate utisak da je beskrajna.
Postoji ona legenda da ako se izgubite, samo se popnete na dinju ili lubenicu i odmah ćete znati kuda da idete. I stvarno je tako. Postoje i neke maloumne fore tipa: ''Smorio sam se ko Spajdermen u Vojvodini'', ili ''Ravna je k'o Vojvodina'', ali šta se tu može kad je stvarno takva.