Sećam se da sam sedeo sa Lukom i Milanom.

Sećam se da smo se svi uvek otimali za bockalice, neku igru za koju ti je potrebna neka rupičasta bela tabla u koju ubadaš, gore pomenute, bockalice kojima praviš neke crteže, jer nije bilo bockalica za sve.

Sećam se onog metalnog voza u dvorištu.

Sećam se naše folklor grupe Čigra, i sećam se kako smo samo bili popularni tog marta, kada je zbog našeg folklora bila popunjena velika sala Pozorišta Mladih u Novom Sadu.

Sećam se da sam obožavao za užinu kukuruz u metalnoj šolji.

Sećam se da nam je svima omiljeni doručak bio:
-kakao i eurokrem.

Sećam se još gomilu stvari, i sama pomisao na njih me vraća u bezbrižno detinjstvo, sa mirisom jutarnjeg čaja od kamilice, na malim drvenim stolicama mog vrtića.