(Хајдук-Вељко Петровић са својим устаницима)
Вељко: Ало, браћо Срби, стоко једна, слушај 'вамо! Пред нама је логор турских одреда, има их много, а и мене нешто мрзи да се бијем, него ћемо да искористимо моје познавање турских лингвистичких карактеристика и изазовемо вртутму међу њиховим одредима.
Тијосав: Шта наприча бре?
Вељко: Ма искористићемо то што ја знам нешто турског па ћемо их ојебати.
Тијосав: А како то, мало детаљније.
Вељко: Начи с обзиром на то да је по средњоевропском времену негде око 2 сата и 30 минута и да Турци увелико спавају и сањају врућу јагњад како се окрећу на роштиљу како се полааако окреће на танкој ватрици....
Петар: Добро бре, Вељко, мајку му јебем, јесмо дошли овде да кољемо Турке или да нам ти изазиваш зазубице, причај бре шта ћемо радити кад дођемо тамо.
Вељко: Ау, загубих се помало, добро, слушај 'вамо! Ја ћу да упа'нем у логор и узвикнем да нас каури нападају, они ће изазову вртутму јер су говеда малоазијатска, и онда ви само ударите по њима, и крај приче. Е сад, оно што ми треба јесу неке крпе да се мало, јелте, удесим.
Тијосав: Ево ти, Вељко, моји пешкири!
Вељко: Нека море, виђају те људи како га сваког дана бацаш у њих, ја бих рађе од некога с мањим сексуалним нагонима.
(23 минута после, турски логор)
Вељко: ААААА, КАЛКМАК, ЋАФИЛЕР САЛДРЛИ!
(општа вртутма у турској војсци)
Ахмед: КАРДАШИМ, КИМ БИЗЕ САЛДРЛЈОЛ?
Вељко: Салдрлјол...хм... (себи у браду) е до курца, како оно иде беше датив множине у турском, матер му јебем...
Ахмед: А?
Вељко: Е до курца, ВИДИ ТАРЗАН (извлачи сабљу) ЈОПАААА!
(клање између Хајдук-Вељкових устаника и турске војске)