Žabor
Žamor žaba u sezoni parenja.
- Baš je lepo veče, zvezdano nebo, hladan dašak vetra, svežina majske večeri sa primesama mirisa bagrema i sena. Seoska idila. To je život.
- Žabor ubija u pojam. Hoću kući!
- De de nemoj tako, vidiš kako nam je lepo. Večeras si lepša no ikada.
- Nemoj!
:kvrc: :kvrc: :šuš:
- E tako, vidiš, nisam hteo da ti zalepim usta selotejpom. Al' mnogo pričaš. Ometaš mi žabor. Gde sam ono stao? Nemoj sad da plačeš, il' te vraćam u podrum. A da, rukica 'lazi 'lazi...
- MMMmnmmmnnnm...
Komentari
Болес тотална, ал готивно спакована болес +
A di je konopac da je uveže svu lololo
+++Već je vezana. Znaš kako kažu kod pisanja scenarija ili postavljanja scenografije: "Ako na zidu visi puška iz nje će se pucati." E, kod mene toga nema, moraš sam da doradiš sliku gde se odigrava radnja, tako te više zainteresujem za priču.
Ja ako budem zamišlj'o scenu, neće to da bude prijatno. K'o Japanac sam neki lolo
Ona gola vezana za stub trema, lik blejači sa dvocevkom u ljuljajućoj stolici. Žaće klas trave zubima crnim od duvana. Zamišlja kako bi bilo neverovatno nepravedno da on ima normalan život sa prepičkom kao što je ova mlada dama, kojoj se kap krvi sliva niz lice praveći kanjon u naslagama prljavštine. Ona roni suze, on roni nosnu duplju, miriše panj šljive na vatrici. Idiličnost. Zrikavci zriču, žabor žaba, krkanje lobanja mladih jabeča bogomoljki, priroda u svoj svojoj sirovosti, pardon - surovosti. I onda degenerisani umnobolnik kreće spiku, antiteza, odvratnost njegove pojave je kontra njegovoj slatkorečivosti pa kaže: (spika iz primera)
ahaha+++
Ovo mi nešto poznato. Jel sam ja juče nešto srao žamor-žabor?!
+Hahahahaha DA!
Ima nekog šmeka ova boles'. +
Gili, gili, gić :))))
Koliko je ovo jadno.... :(