Zna svoj pravac
Ljudi koji najbolje prođu u životu. Koliko god djelovali opušteni, koliko god se zajebavali, napijali, glupirali, mangupisali, itd. oni tačno znaju, na dugi rok šta hoće i čemu teže u životu, i na tome polako i postepeno rade. To bismo mi mogli kritikovati, proglašavati takve ljude proračunatim, ovakvim i onakvim, ali oni su ustvari samo pametni. Velika je stvar na vrijeme skontat šta hoćeš u životu. Pojedini koje poznajem to su skontali već na početku srednje... ili čak u osnovnoj. A ima i onih koji ni sa 35 godina ne znaju. Jedina loša stvar u tom "znanju svog pravca" je to što su ti ljudi prividno opušteni i svoj plan rijetko dijele sa drugima. I onda recimo njihovi ortaci koji nemaju takav plan, s njima se druže, zajebavaju, napijaju, i misle kako je sa njima samima sve OK, i kako je ta opuštencija ustvari ispravan pristup životu, a nisu ni svjesni da ti s kojima se druže i napijaju, imaju plan i mnogo konkretniju sliku svoje budućnosti i daljeg života. A ti, naivac, da tako kažem, s njima ločeš, zajebavaš se, igraš bilijara i na to ti se sve svodi. I onda jedan dan napuniš 35 godina skontaš - đe si ti, niđe....a on, fino žena, dvoje djece, stan, dobar posao itd... sve po PS-u.
Naravoučenije: treba znati svoj pravac i raditi ozbiljno na nekim dugoročnim ciljevima... ali isto tako, bilo bi fer i korektno tu viziju podijeliti sa manje ozbiljnim prijateljima i probuditi ih iz njihovog dremeža, a ne sa njima samo zajebancija, a ti ovamo šutiš i radiš.
Primjer ljudi koji studiraju 10 godina i više, naizgled su opušteni, stalno u gradu, gotiva zajebancija, ali vrlo dobro znaju da će jedan dan završiti taj fakultet i imaju tačno plan šta dalje, gdje mogu konkurisati, kakvu štelu mogu naći itd.
Još drastičniji primjer su oni što još u osnovnoj znaju da će studirat pravo, npr. jer su im roditelji pravnici, i znaju da tu već imaju prokrčen put. I u školi se zajebavaju, prolupavaju, a tačno znaju šta će i kako će dalje.
Komentari
Добро је ово.
Ја сам још као мали знао свој правац,
они били католици, а ја православац.Проблем код ових које си описао је тај што се ти животни планови понекад и изјалове. Код таквих типова који се кезе на све стране и друге подстичу на блејање, а гурају своје, то уме баш да заболи. Знам неке који су због тога прсли.
Slažem se Jovore, no zavisi - što je rekao (ne znam tačno ko), propali život je najbolja gradja za dobar roman. Ne mora da znači, naravno, ali ljudi koji su lutali, razbijali se o zidove života, patili, umirali u bedi...Dali su jako puno književnosti, slikarstvu, muzici, čak ponekad nauci. A sve nam je to naravno potrebno. Drugo, što kaže Frajdžo, planovi se izjalove, iskrsnu okolnosti itd. La vida es una tombola, daleko češće nego što bismo to želeli da prihvatimo.
- P
Sve to stoji melk ali velika je razlika između propalice i umjetnika. Umjetnik stvara bez obzira na okolnosti, bez dinara ili sa milijardom. Umjetnost nije mjerljiva materijalnim.
Šta te podstaklo da definišeš ovako ozbilju stvar?
Slažem se sa tobom i defka ti je odlična.
Defka čist seks hehe +
