Нешто што си толико желео је ту, надомак тебе. Готово, то је то. Твоје је. Само да испружиш руке и узмеш. Цео живот машташ о томе, вредно си радио и сад је ту, готово да можеш да га додирнеш. Срећан си и већ уживаш у успеху јер само чудан сплет околности,поигравање космоса и нека невероватна игра судбине могу да те спрече у томе. И баш то се деси. Тебе јединог од стопедес' људи на испиту обори профан који никад никог није оборио иако си знао своје питање а да ли треба поменути да је то последњи испит, онај најлакши који си оставио за крај? Водио си 2-0 до деведесетог минута и примио три комада у надокнади. Примио си кош у последњој секунди меча са више од пола терена. И то се дешава изнова и изнова. У тренутку кад си збарио рибу из снова и водиш је гајби на излазу налећете на Бред Пита који баца око на њу. Питаш се шта ће кој курац Бред Пит на Бановом Брду? Е па брате нешто си гадно сјебао у неком претходном животу, неко те је проклео за вјек и вјекова и то те непрестано прати кроз живот.

Наиме, Михаел Балак је бивши немачки фудбалски репрезентативац и један од најбољих везних фудбалера свог времена. Капитен, прави вођа на терену. Тимови у којима је играо доминирали су травнатим теренима, надигравали противнике али нису узимали трофеје, бар не оне битне. Под битним се подразумевају трофеји ЛШ, Европског и Светског првенства у фудбалу. Они трофеји који деле највеће од великих. Са Леверкузеном је губио све на врло бизаран начин али је то била синергија проклетства Неверкузена и Балака. У Бајерну узима титуле првака Немачке али од челника клуба бива оптужен да игра лоше у најбитнијим мечевима, оним у ЛШ. Прелази у Челзи и губи полуфинале са Ливерпулом на пенале а следеће године невероватним промашајем Терија са пенала губи и велико финале. И као “велико финале“ његове каријере у Челзију, на врло бизаран начин губи полуфинале од Барселоне. Десио се судија Овребо, догодило се да Иниеста у последњој секунди меча погоди неодбрањив део мреже. Догодило се Балаково проклетство.