Da, da... ima i toga na vukajliji. Uzme neki burazer da napravi defku, pa udari naslov očaravajaći. Gromovit! Čim baciš pogled na dnevne defke, njegov naslov 'oće oči da istera. Druge ne primećuješ nego vapiš da klikneš samo na njegovu. Kada otvoriš ima šta i da vidiš, najmanje šesnaest pasusa po osamnaest rečenica. Raspisao se burazer kao ja sada. A ti ljubitelj dobre defke, ne mož' da odoliš, zauzimaš stav prema toj još ne pročitanoj defki, kao prema najrođenijem. Biraš pozu u kojoj ti čitanje ovog mini-romana neće teško pasti... i pun velikih očekivanja počinješ.
Prvo zapaziš očiglednu pismenost autora, što sa dodatkom uzbuđenja na samom početku čitanja i razvijanja radnje, daje potpunu nadu da će se tvoje odvojeno vreme isplatiti. Kako defka odmiče od svog uvoda i onog pompeznog naslova, ti vidiš da već to nije to i da se burazer negde zapetljao, pa nekim izrazima i terminima malo poznatim i najstarijim vukajlijašima, pokušava da ispravi stvari. Ali ne ide to tako lako...
Ti se jebi ga nalaziš na prekretnici. Niti da nastaviš da čitaš, jer već počinje da ne obećava, niti da odustaneš sada, kada primer (koji nije neophodan) samo što nije!? Ipak imaš dovoljno iskustva da znaš, da su baš ti primeri, mnoge defke vadili iz mrtvih. Odlučiš da pružiš šansu i sebi i autoru, pa zapneš do kraja. I evo ga primer.
Ništa kraći od same defke, sav u nekim dijalozima. Pršti od razgovora što bi se reklo. Ti misliš, evo ga - dobro je što sam ostao do kraja, jer tu je sada suština. Ali dobiješ isto što i mlada prvo veče. Ne znaš da li sebi da psuješ ili pak majku autoru, što si pročitao Bikini definiciju. Bikini, jer pokazuje sve a ne otkriva ništa!