Busija
Za razliku od one 'ajdučke zasede, ovo je zaseda u velikom stilu, poput Zoro-a mađije, 'de sačekuješ devojku koja te uporno korpira. Al' nećeš ga više majčina šćeri, pa ko živ k'o mrtav, što bi rek'o naš narod.
-Vid' te 'vako, žgadijo... Muvam je već dva meseca, posle uspešne Džonijeve detoksikacije, vraćam se u stari stil...
-Daj ne kenjaj više... reci konkretno šta 'oćeš.... da je strpamo u gepek i vozimo po gradu dok ne pristane da bude sa tobom, je l' to?
-Ne to, poremećeni umu... sačekaću je kod nje u ulazu, pa poput Budimira Trajkovića, vozaću se sa njom u liftu i tako... samo moramo da napravimo dobru busiju...
-Šta da napravimo? Je l' to neki turski zulum? Da joj kidnapujemo roditelje?
-Samo ti uradi kako ti kažem i ne razmišljaj puno... vid' sad... vi je kao pojurite, znaš, ono, kao u vesternu, a onda ja istrč...
-Da, da... isprebijaš nas sedmoricu, sedneš na svog dorata i odjašete ka mesečini. Ne seri nego je lepo startuj... mislim, nemoj baš do kraja da upotrebiš svoj divčibarski šarm, da te ne prijavi muriji bezveze...
