Cepanje knjiga
Radnja koja se obično obavlja na kraju školske godine u osnovnoj školi. Tada ćeš misliti da si faca jer si ih pocepao, a kasnije ćeš shvatiti da si ispao glup jer si mogao i da ih prodaš bar u pola cene.
Gde mi pamet bila...
Komentari · 10
A tek da vidiš čuda ako prežive 30 ili više godina, sačuvaš ih, i onda iskrsnu pred tebe iz neke zaboravljene torbe... čudo neviđeno od nostalgije.
+
Ovde je običaj da ide rituelno paljenje ispred škole, strahobalno za gledanje... :) Jednom su zapalili obližnju jelu... :)
Kod nas je paljenje takođe običaj. Murija interveniše svake godine.
"A tek da vidiš čuda ako prežive 30 ili više godina, sačuvaš ih, i onda iskrsnu pred tebe iz neke zaboravljene torbe... čudo neviđeno od nostalgije"
živa istina..jes da ne mora baš 30 est da prođe ;)...
Da, nostalgija funkcioniše već od desete pa nadalje...
ja sam svoje poklanjao siromasnoj deci 8)
Eto, i to je jedan od pametnijih i humanijih tretmana starih knjiga koje su ti prenele svoje znanje...
Mi smo to radili na kraju osmog, i to samo sa onim knjigama koje smo tokom godine uspeli da uništimo toliko da je već bilo sramota prodati tako nešto nekome :) a, bogami, i sa geografijom koju smo svi mrzeli :)
+
Ja sam to samo jednom uradio, ali sa tuđim knjigama.
Svoje knjige nikad ne bih cepao. Nisam lud da cepam knjige koje će vredeti milione jednoga dana, zato što su bile MOJE!!!
Džimi, tvoja izjava me podseća na jednu od Oskara Uajlda, vrlo sličnu. Volim Oskara Uajlda.
Prijavi se da bi komentarisao.