Ако се сећате барем једне песмице из првог разреда основне (ако не назива, барем два или три стиха), сетићете се како су вам већ у тим годинама падале на памет разноразне чудне варијације везане за промену одређених стихова.

Већ тада се у сваком таквом клинцу могао наћи врсни алтернативни песник који је сваку најневинију, најнежнију песму могао довести до тога да у односу на нју:
1. текстови Cannibal Corpse-a звуче као успаванка;
2. експлицитни текстови са наглашеним сексуалним перверзијама написаних од стране хипхопера звуче као временска прогноза.

Никада се није водило рачуна о "светости" песмице - најбитније је било дати себи одушка. Одушка од учења песмица напамет, слабих оцена због лоше изведбе рецитације, зајебавања од стране остале деце из одељења.

Најжешће је ипак када уместо "оригиналне" верзије изрецитујете барем један стих у свом аранжману. Такав смех свих у одељењу и запрепашћена фаца учитељице остају у сећњу за бјек вјекова.