Djetinjstvo naših roditelja
Сахара или сјеверни пол.
Свакодневних 60 или -20 степени.
Треба окопати 20 километара квадратних земље, треба исто толико посадити, убрати, продати.
Устајање у 5 ујутру, рад, рад и само рад, након тога се путује 30км до школе узбрдо.
Наставници су јако строги, бију их усијаном шипком управо извученом из жаришта огња.
Повратак кући је исто узбрдо, нико не зна како али јесте.
По доласку кући се поново ради, иако је мрак, ради се, музу се краве, козе, прави се сир...
И сваки дан тако у круг.
Ај' што су били велепосједници и радници, али што нису умјели да живе са тим парама...
Komentari
Фино, +
Тенкс :*
Fu ala si objasnio ovde. Poseban + za ovu rečenicu:
Повратак кући је исто узбрдо, нико не зна како али јесте.Мајке ми моје, то је тако :)
И не убачих реченицуВИДИШ КАКО ЈЕ МЕНИ БИЛО, А ТИ ИМАШ СВЕПа жено, мајку му, ако је теби било тако, не мора мени :)
- Мајке ми моје, то је тако :)
И не убачих реченицуAu ta rečenica je ustvari FATLITI....nju čuvaju za kraj :)
Може! +
Ova fora za uzbrdo ima u onom "Kako znaš da si poreklom iz Srbije".
Oba tvoja roditelja su do škole morali da pešače bosi po snegu, po 5 km uzbrdo. U oba pravca. Preko kamenja.Uvek me nasmeje :) +
Е, то нисам видио :)