1. Jedan od najboljih srpskih pisaca. Kako neki kazu, podigao je najlepsi i najveci spomenik srpskom narodu i njenim vojnicima iz vremena Prvog svetskog rata romanom Vreme smrti. Inace, proslavio se romanom Daleko je sunce, ali se on vise i ne cita, jer je isuvise komunisticki ideologizovan. Njegova dela su Koreni, Vreme smrti, Vreme zla, Vreme vlasti, Deobe, Bajka i niz eseja.
2. Prepredena seoska dzukela, ortodoksni komunjara, megaloman, poltron, dupeuvlaka, senilna budala... Covek je lukav kao i svaki gedzovanski seljak koji ode da zivi u veliku varos, pogotovo Bg, jos uvek veruje u svetle ideje komunizma, zove jedinog Turcina po imenu Nemanja (pogodite mu prezime, pocinje slovima Kustur...) da mu se izvini u ime svog naroda koji ga nikada neposredno ni za sta nije ni izabrao, bio mu dobar i Tito i Leka, i Boris i Kostunica i Djindjic, i Sloba i Radovan, sad kao kritikuje Tita, a prvi bi ga poljubio da se ovaj povampiri(svake veceri leze u krevet nadajuci se da ce Rusi ipak pronaci lek za besmrtnost, kao sto su obecali neposredno posle rata), a pored svega toga i dan danas misli da su za sve zlo u Srbiji krivi cetnici, kaze da bi se opet borio protiv njih da ponovo ima 20 godina i pljuje po svima onima cije je ideje nakon rata podrzavao i ciju je politiku sporovodio, kao, sad se opametio. Neki ga znaju i kao osobu koja je predlozila jos odavno podelu Kosova i Metohije, kako bi se bar nesto sacuvalo.