Eto!
Konačno sam izustio to što me muči. Napokon sam rekao!
Nešto poput ''hoćeš iskreno?'', samo što se nalazi na kraju rečenice pri završetku dijaloga. Na nagovaranje i molbu sagovornika, izneo si svoj stav i olakšao sebi dušu, iako to nisi hteo, ali, šta je tu je.
- Dušo, šta te muči?
- Ništa!
- Hajde reci mi, ja tebi uvek sve kažem, svaki problem.
- Ma ništa, iskuliraj.
- Hajde, molim te, ne mogu ovako, da me gledaš takvim očima.
- Ma c!
- Govori!
- Muči me to što se svaki dan vraćaš sat vremena kasnije, dolaziš u dvanajs iako ti se smena završava u jedanajs! Bog zna s kim se karaš, ko ti krati sate?! Eto!
- Pa znaš... Ouvaj...
