Prosto pitanje.
Da li želite da budete kao vaši roditelji ili ih samo trpite zato što morate?

sise...ne sme niko...

Ni jedno ni drugo. Uzor da, ali ne i idol.

Ne zelim da budem kao moji roditelji. Trudim se da ucim iz njihovih gresaka.
Ne mogu biti ni idoli, ni nuzno zlo, zato sto je realnost mnogo drugacija- nije svako rodjen da bude roditelj. I tesko je biti dobar roditelj, a kod nas se to shvata previse olako. Roditelj moze biti svaki muskarac koji ne voli kondome ili svaka glupacica koja veruje momku da ce je on "cuvati". I ne moze biti tako crno-belo nikada. Hiljadu stvari su uradili dobrih, hiljadu losih. Za hiljadu njih ce se ispostaviti da su u stvari dobre, a za toliko njih da su u stvari lose po nas.

Roditeljstvo je poziv,titula,kao i najlepša i najteža stvar na svetu.A niko ti ne da uputstvo!

evo ja u svojim studentskim danima imam sledeći stav

roditelje treba saslušati uvek, bez obzira da li je savet dobar ili ne, oni ti žele dobro, nekad su u pravu, ređe ne ali ih treba saslušati i uzeti sve u obzir, pogotovu za neke situacije koje su u tinejdž dobu naizgled nepremostive (ljubavni jadi, odabir škole...). nije lako biti roditelj svakako ali nije lako biti ni dete....
treba učiti iz roditeljskih grešaka a roditelji treba da budu slobodni da svoje greške predstave deci kako ne bi i oni morali da prolaze kroz njih nego kroz neke svoje nove greške (jer one su neizbežne kako god okreneš).

i da dodam slažem se solidno sa pufnicom

dobro to...ali da li ste nekad pomislili rekli "e ovaj moj ćalac je car"..ili "ova moja keva je vrh žena"...da li ste svesno ili nesvesno nekad poželeli da budete kao oni?..ne u svim stvarima...u nekim...

Naravno da da u nekim stvarima. Recimo ja se divim tome sto moja keva ne odustaje i sto i sa 40 i nesto godina uci neke stvari koje joj nisu uopste neophodne nego zeli da zna. Ima ciljeve i tezi ka njima. To je jedna od stvari koje pokusavam da pokupim od nje.

Ali to je opet izolovana osobina, ne kao celokupna licnost.

Niko nije savršen....

Cilj svakog bi trebao da bude da nadmaši svoje roditelje u svemu, pre nego i sam postane roditelj.

Ћале ми није цар. Кева јесте. Волела бих да будем узорна мајка и примерна жена као она. Али ништа више од тога.

sad bi ja mogao da kenjam danima...ali neću...uglavnom dok sam bio klinac nisam ih razumeo...sad kad sam roditelj razumem ih..bem li ga to tako valjda mora..a matori mi je idol za neke stvari...društvo, kafana, zajebancija..a keva za neke druge...rad, trud, pregalaštvo...trudim se da od oboje uzmem ono dobro...mada to često potire jedno drugo...

Aj vako... ne!

Mislim da je svako osoba sama za sebe i svako treba da ide nekim svojim putem... kada vidim neku porodicu u kojoj je, recimo tri generacije muzicra ili matematicara jednostavno ne mogu da kazem, e vidis to je svako za sebe izabrao... Nije, usmeren je u tom pravcu..

Ne treba pratiti po svaku cenu roditelje i ne treba zeleti da budete kao oni! Jednostavno imas svoju glavu, budi sta god pozelis!

recimo javio da ovo sto si ti nabrojao kod svojih ja bih isto to da preuzmem od svojih roditelja, ali bez zezanja

Ja se divim svojoj majci, skoro u svemu... Volela bih da u njenim godinama budem bar pola ostvarena kao ona, naravno, ne u materijalnom smislu, to mi je nebitno, već kao žena, supruga, majka... Veliki je borac i radi na sebi... I ocu se divim u nekim stvarima, mada je on dosta pasivniji...

Ne, nikada nisu, nikada i nece. Jednostavno, previse su me sjebali svojim ponasanjem u proslosti, oboje, mozda sam cak i pokupio neke od njihovih veoma losih osobina, a toga ni sam nisam svestan... Ali ne, ja ne idealizujem svoje roditelje, ne pratim/oponasam njihove osobine i postupke. Ne, ja se trudim da izrastem u osobu koja ne slusa druge, vec prati svoje ideale, i donosi odluke u zivotu na osnovu sopstvenih iskustava...

Ja bi volio da budem lik ka moja baba.

Ah, kako se ja obradujem kad mi neko kaže da sam ista ko ćale!!!! Srce mi zaigra.
Danima se sladim takvim komplimentom.

A moja deca, pa...ko zna šta bi oni ovde ....dobro je, nisu registrovani...ili....možda....????